Siniša Mihajlović bio je veoma emotivna osoba. Njegov karakter beskompromisnog borca na terenu bio je samo ljuštura, iza koje se skrivalo lice osećajnog i nežnog čoveka.
Njegova smrt potresla je celu Srbiju i Italiju. Iako je sahranjen u ponedeljak, na Svetog Nikolu, svoju krsnu slavu, o Siniši Mihajloviću se i danas priča sa posebnom pažnjom, osećajem i pijetetom.
O velikom čoveku, još većeg srca, po čijem imenu bi trebalo da nosi ime budući nacionalni stadion u Srbiji.
Koliko je Siniša bio emotivan pokazuje njegov odnos sa roditeljima, ocem Bogdanom i majkom Viktorijom.
– Moj otac je bio vozač kamiona i umro je u 69. godini od raka pluća. Kada je umro nisam bio tamo pored njega. Mislim o tome svaki dan. Tokom rata molio sam ga da dođe u Italiju, ali je želeo da ostane u svojoj zemlji. Voleo bih da vidi kako su mu unuci odrasli. Kada su snovi u pitanju, ne razmišljam o podizanju Lige šampiona ili Skudeta. Moj san nije ostvariv, želeo bih da ponovo zagrlim svog oca. Majka me i dalje gleda istim očima kao kad sam bio dete. Ona ne govori italijanski, a moja deca slabo govore srpski. Ali svaki put kada nam dođe u posetu u Rim i vidim kako ih gleda, razumem da za ljubavi nisu potrebne reči – objasnio je Siniša Mihajlović u jednom intervjuu za “Gazetu”.
Jednom prilikom Siniša Mihajlović je tokom TV intervjua u Italiji otkrio da je njegov otac imao omiljenu pesmu, poznatu sevdalinku “Ne klepeći nanulama”.
Bogdan Mihajlović rođen je u Bosni, u lijevčanskom selu Kukulje kod Srpca, danas je to Republika Srpska. Tamo i danas žive Mihajlovići, Sinišini stričevi i braća, veliki deo porodice po ocu.
Bogdan je kao mladić došao u Borovo, tamo se zaposlio u najvećem gumarskom kombinatu bivše Jugoslavije, zaljubio u Viktoriju i sa njom osnovao porodicu.
Kupio i opremio kuću, dobio sinove Sinišu i Dražena. A, onda je došla 1990. godina, kada su mnoge stvari koje su bile duboko skrivane u Hrvatskoj počele da izlaze na videlo… Posebno prema svojim komšijama Srbima.
Siniša Mihajlović nikada nije bežao od teme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.
– Ratovi, svi ratovi su sranje. Ali to bratoubilaštvo koje smo doživeli u bivšoj Jugoslaviji je najgore što može da se desi. Prijatelji su pucali jedni na druge, porodice su se rasturale. Video sam kako moj narod strada, gradovi bivaju razoreni, sve uništeno. Moj najbolji prijatelj je zapalio moju kuću. Moj ujak, Hrvat brat moje majke, hteo je da „zakolje kao svinju“ mog oca, samo zato što je Srbin. Njega, tog mog ujaka, pronašao je Arkan, trebalo je da ga ubiju, ali su kod njega pronašli moj broj telefona. Tako sam mu spasio život. Taj rat bio je poražavajuće za sve. Sve što ja kažem, mogu reći i neki Hrvat ili Bosanac. Doživeli smo ludilo istorije – bio je jasan Siniša Mihajlović.
Nebo se ponovo otvorilo: Dan kada je otišao Siniša Mihajlović
Izvor: Kurir
Dodaj komentar