Umor. Malo povišena temperatura. Bolovi u zglobovima. Većina ljudi to pripiše premorenom telu ili početku prehlade i nastavi dalje. A upravo tu počinje problem — jer isti skup simptoma može biti rani znak lajmske bolesti ili krpeljskog meningoencefalitisa, dve bolesti koje krpelji prenose i koje, ako se ne otkriju na vreme, mogu ostaviti dugotrajne posledice.
Podmuklo je to što simptomi ne izgledaju alarmantno. Karakteristično crvenilo oko mesta ujeda, koje se uvek prikazuje kao prvi znak lajmske bolesti, ne pojavljuje se kod svakog zaraženog — kod 20 do 30 odsto obolelih izostaje u potpunosti. A do trenutka kada osoba poveže tegobe sa ujedom krpelja, često su već prošle nedelje.
Stručnjaci zbog toga sve češće savetuju da se ne čeka na simptome — već da se reaguje odmah nakon ujeda.
Ključni detalj koji većina ne zna: uklonjeni krpelj ne treba baciti. Sačuvan u sterilnoj bočici i donet u laboratoriju unutar 48 sati, može se PCR analizom direktno utvrditi da li je bio zaražen — bez čekanja na razvoj bolesti ili stvaranje antitela. Rezultat može biti gotov već za 24 sata.
Kada krpelj nije sačuvan, dijagnostika je i dalje moguća. IgM test iz krvi otkriva svežu infekciju i optimalno se radi između druge i četvrte nedelje od ujeda. IgG test radi se od četvrte do šeste nedelje i ukazuje na raniju izloženost. U slučaju pozitivnog nalaza, Western Blot služi kao precizna potvrda dijagnoze.
Telegraf je objavio detaljan pregled svih dijagnostičkih koraka nakon ujeda krpelja u kom IntroLab laboratorija objašnjava redosled i vremenski okvir svake analize.
Lajmska bolest se leči i izlečiva je — ako se otkrije u ranoj fazi. Krpeljski meningoencefalitis nema specifičnu terapiju, ali postoji vakcina. U oba slučaja jedina prava strategija je rana reakcija — ne čekanje da simptomi postanu dovoljno jaki da ih ne možete ignorisati.
Dodaj komentar