U javnosti su se pojavile priče da SAD u Srbiji ima laboratorije u kojima testiraju biološko oružje.
Pojedine javne ličnosti, desničari i korisnici društvenih mreža navode da ih u Srbiji ima četiri i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.
Prema tim tvrdnjama pregovori o formiranju laboratorija počeli su pre više od 10 godina, a počele su da rade posle 2012. godine. Jednom od laboratorija, kako tvrde, rukovodi i mikrobiolog Milanko Šekler koji za N1 oštro odbacuje takve tvrdnje.
On podvlači da u Srbiji ne postoje laboratorije koje bi ispunjavale uslove za razvoj biološkog oružja i ističe da su takva postrojenja izuzetno zahtevna i skupa.
Društvenim mrežama šite se tvrdnje novinara Siniša Ljepojevića da u Srbiji postoje četiri „biolaboratorije slične onima u Ukrajini i Gruziji“, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu, a da su njihovi „glavni eksponenti Tiodorović, Kon, Šekler i druga poznata lica“.
Šekler odgovara rečima: „Recimo kažem da je kod gospodna Ljepojevića pokušana transplantacija mozga, ali da nije izvršena sa uspehom, i da je potrebna magnetna rezonanca da se dokaže da li je isti ostao u glavi (…) Ja ću da se javno izvinim kada on pokaže te ugovore, i dokaže da ti ugovori postoje.“
Objašnjava da za kategorizaciju laboratorija postoje standardi Svetske zdravstvene organizacije i Svetske organizacija za zdravlje životinja prema kojima za laboratorije postoje četiri nivoa biosigurnosti.
– Laboratorije u četvrtom nivou namenjene su za rad sa najopasnijim uzročnicima, za smrtonosne bolesti za koje ne postoje vakcine. Onaj ko radi u njima je vrlo ugrožen, jer ne može da bude zaštićen – ističe Šekler i dodaje da je reč o laboratorijama za bolesti poput ebole ili hemoralgične groznice.
U Srbiji ne postoji laboratorija kategorije četiri, a u trenutku izbijanja epidemije koronavirusa nije postojala čak ni laboratorija kategorije tri, ukazuje Šekler.
U međuvremenu smo dobili dve takve laboratorije treće kategorije – „Vatreno oko“ – koje su otvorene u saradnji sa Kinom, podseća on.
– U Evropi su laboratorije sa stepenom četiri jako retke. Puno zemalja EU nema te laboratorije – dodaje sagovornik N1.
Kaže da je pre petnaestak godina posetio jednu takvu laboratoriju u Nemačkoj, koja se nalazi na ostrvu u Baltičkom moru i ograđena je bodljikavom žicom.
– Na ulazu se skidate potpuno goli, sve stavljate u vaš ormarić. Onda idete potpuno nagi da se istuširate, pa još stotinak metara nagi da zadužite veš i sve što vam treba za taj dan, onda ulazite u laboratoriju. Kad završite bacite sve sa sebe, ponovo se tuširate, pešačite stotinak metara i oblačite ono u čemu ste došli. To je jako skupo da organizujete na dnevnom nivou. Niti je lako, niti je prijatno – objašnjava on.
Kad je reč o biološkom oružju, Šekler upozorava da će se, za razliku od ostalog naoružanja, „ono sigurno vratiti i uništiti i vas koji ste to koristili“.
Pritom su, dodaje on, za razvoj biološkog oružja potrebni ozbiljno znanje, ozbiljna oprema, ali i ozbiljni i, kako ističe, „vrlo maštoviti“ naučnici.
Na tvrdnje da se u Srbiji nalaze četiri američke vojne biolaboratorije, reagovao je i prodekan za međunarodnu saradnju niškog Medicinskog fakulteta Dragan Milić koji je za list Danas istakao da u najvećem gradu na jugu Srbije ne postoje ni javne, ni tajne biološke laboratorije, „izuzev u mašti onih kojima je potrebna pažnja i senzacionalizam“.
Milić je rekao da su američka vojska i Ambasada SAD u Beogradu niškom Medicinskom fakultetu poklonile izuzetno vrednu opremu, ali da se ne radi o biolaboratorijama.
– Radi se o opremi za gensku laboratoriju u kojoj će se raditi ispitivanja i tipizacija kancera kod obolelih, kao i ispitivanje naslednih bolesti – izjavio je Milić.
On je naveo da je Klinika za kardiohirurgiju dobila opremu za serološku i PCR laboratoriju, kao i za hiruršku salu i odeljenje intenzivne nege.
Ukupna vrednost donacija je milion i po evra, dodao je Milić, koji je i predsednik Kluba srpsko-američkog prijateljstva.
Dodaj komentar