Novosadsko Zelenilo nastavlja kasapljenje platana, ugrožene ptice i njihovi mladunci

U toku je izgradnja biciklističkih staza na novosadskom Futoškom putu i Futoškoj ulici, kao i uređenje trotoara.

Međutim, kako smo mogli da se uverimo na licu mesta zatekli smo oštećeno korenje platana na mestima nekadašnje bicikalističke staze i trotoara. Ukop za staze je dubok od 30 do 60 cm na nekim mestima sve do samih stabala platana. Ukop se potom pokriva kamenjem pa zemljom i jedan deo kasnije asfaltom. Dakle, platanima je bočno korenje oštećeno, a deo drveća je i orezan u većoj ili manjoj meri. Radovi se trenutno izvode kod Higijenskog zavoda, a u navedeno građani i sami mogu da se uvere.

Nakon dva meseca stanke, koja je usledila nakon upozoravanja ekoloških aktivista da je zabranjeno uništavanje gnezda i kolonije gačaca koji su nastanjeni na krošnjama platana, radovi na orezivanju preostalih platana sa gnezdima nastavljeni su 6. aprila. Pre toga su završili “orezivanje” svih platana do Satelitske pijace na kojima nije bilo gnezda.

Ekološki front ponovo apeluje da se zaustavi sa sistematskim orezivanjem platana

Iz Ekološkog fronta Novog Sada ističu da se trenutno radi o orezivanju preostalog drveća sa aktivnim gnezdima gačaca (Corvus frugilegus) u Futoškoj ulici, sa čijim se „topingovanjem“ prestalo početkom februara, nakon što je utvrđeno da se radi o nezakonitoj aktivnosti.

Iako je u toku gnezdeća sezona, ruše se gnezda sa jajima, dok se istovremeno povređuje drveće sa već oštećenim korenjem. Ostalo je još svega nekoliko stabala sa gnezdima, pa stoga iz ove organizacije apeluju da se sa navedenim aktivnostima što pre prekine.

Kako bismo stekli bolji uvid u trenutnu situaciju, ponovo smo kontaktirali Marka Šćibana iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

– Već smo obaveštavali javnost preko medija, a kontaktirali smo i JKP „Gradsko zelenilo“, kada su poslednji put usled „topingovanja“ platana uništili dva drveta sa gnezdima, da se sa sistematskom sečom mora prestati. Dobili smo odgovor da drveće sa gnezdima ptica neće dirati. Međutim, juče su nastavili seču i tih poslednjih stabala – kaže Šćiban za Luftiku.

On ističe da je između Bulevara Evrope i Satelitske pijace do februara bilo 14 stabala sa gnezdima gačaca, a sada ih je ostalo još svega četiri. Verovatno da će i njih iseći u narednih nekoliko dana. Kaže da je njegova organizacija već predložila kako bi se situacija rešila u postojećem zakonskom okviru.

Kritično je vreme „topingovanja“, a pticama se na ovaj način uništavaju gnezda i sprečava gnežđenje

Šćiban navodi da je posebno kritično vreme u kojem se vrši orezivanje, jer se drveće trenutno budi iz zimske hibernacije i kreće da lista. Šteta je višestruka.

– Na taj način ne samo što ugrožavaju ptice, nego im se sada u aprilu uništavaju i jaja. To je zabranjeno prema Zakonu o lovstvu s obzirom da je gačac zaštićen u vreme gnežđenja. Juče i prekjuče je uništeno 7 gnezda ovih ptica na 3 stabla iako su bili svesni da time čine prekršaj, a ako se ovo nastavi uništiće čitavu koloniju koja je do ove godine brojala skoro 40 parova. Na taj način kolonija će morati da se preseli negde drugde, moguće uz neku stambenu zonu gde će smetati ljudima i prljati automobile. Dakle, trenutno se čini višestruka šteta koja je pritom još i nezakonita. Verovatno su čekali da prođu izbori da se ne bi dizala prašina, pa nastavili po starom umesto da pokažu minimum razumevanja i da se makar nešto uradi po zakonu – kaže Marko za Luftiku.

Šćiban navodi i da “Dodatni problem za platane ovako invazivna rekonstrukcija biciklističke i pešačke staze. Teško poverovati da nadležne institucije, poput „Gradskog zelenila“ i Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine nisu bile svesne da ovakav pristup rekonstrukcije biciklističke i pešačke staze može ugroziti i oštetiti platane. Da li je pre ovoga rađena neka studija uticaja na životnu sredinu, konkretno platane? Zašto se platani orezuju početkom aprila kada je već počela vegetativna sezona drveća? U odgovoru ovih institucija DZPPS-u navode da je statika drveća narušena tokom radova na rekonstrukciji, da sada postoji opasnost i od njegovog izvaljivanja, te da se zbog toga i zbog oštećenosti drveće mora u većoj ili manjoj meri orezati.

– Svedoci smo da javnim sredstvima finansiramo dvostruko oštećenje platana, i korenja i krošnji, a na mesto nekadašnjeg korenja nasuto je i kamenje. Ono što nas građane niko nije pitao to je šta želimo – lep drvored i aleju ili izbetonirane staze i osakaćeno drveće? Da li će ponovo biti zasađena i živica duž trotoara i biciklističke staze? Umesto da negujemo i lečimo obolelo drveće ono se sistemski sakati čime se povećava mogućnost za masovnu zarazu truležnim gljivicama drveća poput opasne Shizophilum commune. Sve u svemu ne radi se stručno, a cenu plaćaju građani.- ističe Šćiban za Luftiku.

Dodaje da mu nije jasno zbog čega nije ispoštovan inicijalni dogovor da se drveće neće seći do kraja gnezdeće sezone, kao i da očekuje reakciju nadležnih. Nameravaju da kontaktiraju inspekciju, ali nije siguran da li će uspeti da reaguju pre nego što bude kasno.