Bura oko izbacivanja dela Desanke Maksimović iz školskog programa gimnazijalaca, pa njegovog vraćanja ne jenjava.
Plan i program nastave i učenja opšteobrazovnih predmeta u preduniverzitetskom obrazovanju, po pribavljenom mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), donosi ministar prosvete.
Da tako nalaže zakon valja podsetiti u opštoj ujdurmi koja ne jenjava zbog izbacivanja, a onda i vraćanja dela Desanke Maksimović u reformisane programe za treći i četvrti razred gimnazije.
Tu samo naizgled „niko nije odgovoran, nadležan i ne donosi odluke”. Procedura je jasna.
Predlog izmena plana, u žiži stručne i opšte javnosti, zbog književnosti u ovom slučaju, uvek kroji komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Mišljenje, zatim daje Nacionalni prosvetni savet, a konačnu odluku ministar prosvete. Tim putem je i sporni program došao do ozvaničenja, objavljivanjem u „Službenom glasniku”.
Nije sporno da je u njemu uočen propust i da će biti ispravljen. Sporno je što se odgovornost prebacuje, ne i prihvata.
− Javnost mora da zna da smo mi naručilac posla. Ne kreiraju se planovi i programi u ministarstvu. Komisija zavoda daje predlog. Namere su bile dobre, ali u lošoj realizaciji. NPS je trebalo da uradi glavni deo posla, da ukaže na propust. Dali su pozitivno mišljenje. Kakav bih ja bio ministar kada bih pogazio stav NPS – verovatno najgori na svetu, stao bih protiv stava najboljeg dela struke koju imamo − ukazuje Mladen Šarčević, ministar prosvete, u razgovoru za „Politiku”.
I nije stao protiv stava NPS-a. Potpisao je sporni program.
− Hvala bogu, došlo je do reakcije stručnog dela javnosti. Zavod je sada dobio nalog da to uradi na način, kako sam rekao, da se očuva integritet i značaj dela Desanke Maksimović. Nisu se toga dosetili u NPS-u, evo ja sam − kaže Šarčević.
U NPS-u su eminentni stručnjaci, za sve predmete, pa i za književnost. Na osnovu njihovog mišljenja ministar odlučuje, ne mora svega da se doseti?
− Nekako se taj bumerang vrati u ministarstvo. Ranije je NPS donosio odluke bez ministarstva. Zahvaljujući zakonu imam kontrolnu ulogu, ali se ne mešam u rad nezavisnih tela − napominje ministar.
Činjenica je – ima kontrolnu ulogu, ali i donosi odluke, oslanjajući se na stručno mišljenje NPS-a. Upitan da li je lancu promene programa NPS pogrešio, Šarčević odgovara potvrdno.
− Uzmite u obzir okolnosti, sve se dešavalo u vreme pandemije, na elektronskim sednicama… − opravdava Šarčević.
Ali, kad kažemo da je NPS sporne programe izglasao prošlog novembra, kratko kaže: „Tačno”.
− U netipično vreme izašla je greška koja će biti ispravljena ove nedelje. Odmah sam zvao direktora zavoda i zamolio da se sve krene ispočetka, da se nađe prostor i za nove književnike, ali i da ostanu legende. Uradiće se to kako treba − uverava Šarčević.
Iako smatra da je propust koji potresa javnost „bruka za NPS”, ministar ipak ističe da je „NPS u saradnji s ministarstvom izvukao reforme dosta dobro”.
− Ne mogu da kažem da su pravili velike faulove, ovo im je faul − kaže Šarčević.
NPS broji 35 članova i odluke donosi većinom glasova. U njegovom sastavu su predstavnici najznačajnijih i najeminentnijih ustanova koje su usko stručno povezane sa obrazovanjem u Srbiji.
− Kada je u pitanju srpski jezik i književnost jedini način da NPS čuje glas uže stručne javnosti jeste preko predstavnika Društva za srpski jezik i književnost. Kad se razmatrao program nije ukazano da postoje dileme ili razmimoilaženje u odnosu na sastav komisije zavoda koja je predlog sačinila.
Što se književnosti tiče, pozdravili smo ulazak Pekićevog i Lalićevog dela, ali nam nije rečeno da se više neće izučavati poezija Desanke Maksimović.
Tu informaciju nismo dobili ni od dva profesora književnosti koji sede u NPS-u, ni od predstavnika zavoda koji su predlog sročili. Na izričito pitanje da li je sve usaglašeno, rečeno je da jeste − objašnjava Radivoje Stojković, predsednik NPS-a, u razgovoru za naš list.
Podseća da NPS ne donosi odluke, ni plan i program, već samo daje mišljenje koje prosleđuje resornom ministarstvu.
− U januaru smo dobili dopis profesora sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji agrumentovano insistiraju da se u drugi razred gimnazije uvede spev „Osman”, koji je promakao kada je rađen program za drugi razred. Podržali smo to, ali još nije izmenjeno. Znači, mišljenje NPS-a nije obavezujuće i ministar ne mora da ga uvaži − ilustruje Stojković.
Tvrdi da NPS nije prekršio dužnosti ni ovlašćenja, da kontinuirano insistira da predmeti bitni za nacionalni identitet ne idu po zakonom predviđenoj „matrici” da su važni ishodi, a ne sadržaji.
− Ukoliko nastavimo u ovom smeru nećemo imati nijedno književno delo u programu. Biće to slobodan izbor nastavnika. Zato mora da se promeni zakon, i pozivamo stručnu javnost da pomogne da nam programi budu što bolji.
Ako je nacionalni interes da ne sme da se dira poezija Desanke Maksimović, koja je u programu unazad decenijama, onda mora da postoji zakonsko utemeljenje za tako nešto, a ne da idemo ka tome da sadržaji nisu bitni. „Gordijev čvor”, upravo je tu – naglašava predsednik NPS-a.
Raduje ga što je inicijativu da se ispravi greška pokrenula Fondacija „Desanka Maksimović” i, kako kaže, ona je ušla u pravno obavezujuću prepisku sa NPS, što pozdravlja, ali je smatrala da mora da potraži i podršku šire javnosti, a za to, tvrdi Stojković, nije bilo razloga.
− Nije NPS anacionalan. Primedbe stručne i šire javnosti su dobrodošle. Tražili smo da se formiraju radne grupe koje će brižljivo voditi računa o sadržajima koji se tiču nacionalnog identiteta. Prvi žuti karton dobili smo sa „Osmanom”, drugi s Vladanom Desnicom, a crveni s Desankom Maksimović. Ako se od NPS traži odgovornost, ne može da se ostavi bez ovlašćenja − zaključuje Stojković.
Dodaj komentar