Afera sa nestalim bebama velika je sramota naše države, a roditelji i čitave porodice, godinama nakon što im je saopšteno da su njihova deca preminula u porodilištu, i dalje gaje nadu da su im deca živa i zdrava u nekim hraniteljskim porodicama.
Pre više od dve godine Sara Gojić (24) izgubila je mlađu sestru, koja je preminula usled retke bolesti. Tragedija, koja je zadesila njenu porodicu nije jedina, kako je ispričala ova devojka. Naime, ona smatra da joj je jedna sestra ukradena po rođenju.
Sara veruje da će pronaći svoju sestru koja je trebalo da ponese ime Maja.
– Volela bih da mi se jave sve devojke koje su rođene 1995. godine a koje sumnjaju ili znaju da su usvojene. Ja sam objavila svoje fotografije i tekst o potrazi na tri jezika, engleski, nemački i srpski. Uradila sam i DNK analizu, ona je vrlo popularna u svetu. To znači da ako je moja sestra isto uradila taj dnk test, onda postoji mogućnost da se poklope – rekla je Sara Gojić.
Rođenje bebe koja je trebalo da se zove Maja
Kako nam je ispričala sagovornica, njena majka je 23. septembra 1995. godine u jednom beogradskom porodilištu rodila devojčicu. Nažalost, posle porođaja je nikad više nije videla.
– Porođaj je protekao normalno i moja sestra, koja je trebalo da se zove Maja, rodila se u četiri sata ujutru. Zaplakala je na vreme i sve je bilo u redu – prepričava Sara, koja je rođena u Beogradu, a sada živi u Beču gde studira.
Prema njenim rečima, bebe tad nisu bile sa majkama u sobi već u boksevima u posebnoj prostoriji.
– Moja majka celi taj prvi dan nije videla svoju bebu. Sutradan, 24. septembra je otišla sa još jednom porodiljom oko 10 ujutru do boksa kako bi videle svoje bebe. Medicinska sestra joj je iznela bebu, majka ju je videla i pitala kad će da je dobije zbog podoja – kazala je devojka.
Majci je tad rečeno da će je možda dobiti posle ručka, kako kaže Sara.
– Oko pola 12 je u sobu ušla doktorka, koja je mojoj majci, na brutalan način, saopštila da je beba preminula. Moja majka je počela da histeriše od bola a doktorka ju je opomenula da se smiri jer nije jedina u sobi. Rekla joj je da spakuje stvari kako bi je premestili u posebnu sobu – objašnjava Sara čija je porodica izbegla iz Republike Srpske, tačnije Doboja.
Majku, koja je izgubila bebu, odveli su u posebnu sobu i, kako kaže naša sagovornica, dali su joj lekove za smirenje.
Seća se „kroz maglu“ da ju je neka sestra mazila po kosi i govorila da će sve da bude u redu, da je mlada, da će imati još dece, da se ne sekira i da će sve proći, kako nam je ispričala Sara.
Objašnjenje lekara
Dodala je da je u porodilište došao njen otac. Nosio je poklone i radovao se što je dobio ćerku. Međutim, ubrzo je saznao da je preminula.
– Majka i otac su zajedno plakali, nisu znali šta da rade. Otac je pričao tada sa nekim doktorom, koji mu je rekao da je bebi jednostavno srce stalo, poplavela je i nije mogla da preživi. Takođe, rekao je da sve te bebe kremiraju i sahranjuju na zajedničkoj grobnici – otkrila je potresne detalje Sara Gojić.
Ističe da su njeni roditelji tad bili veoma mladi. Takođe napominje da usled stresa nisu znali kako da reaguju i da decenijama kasnije sebe krive što nisu tražili da vide bebu kad su saznali da je preminula.
Prema njenim rečima, roditelji tad nisu potpisali nikakvu dokumentaciju vezano za obdukciju, kremaciju…
– Tek nakon otprilike šest, sedam meseci su dobili nekakav papir na kome piše da plućne komore nisu bile razvijene i da je to razlog zašto je beba preminula. Na tom papiru nije postojao nikakav pečat niti overa. Napisano je totalno neprofesionalno, pa je moja majka sa tim papirom otišla kod jednog doktora u Ljubljani, koji je to pogledao, nasmejao se i rekao da smatra da to treba da se ponovi i da je to nekakav neozbiljan obdukcijski nalaz – objašnjava Sara.
Ključna godina
Kako nam je kazala sagovornica, godine su prolazile, a onda je njena porodica 2015. godine našla način kako da dođe do određene dokumentacije.
– Tad su ustanovljene određene nepravilnosti. Beba koja je rođena, bila je žensko i postoji JMBG. Taj JMBG bar koliko ja znam, ne može da se da nikom ko nema ime, moja sestra je trebalo da se zove Maja, međutim, nažalost, roditelji nisu uspeli da joj daju ime.
Međutim, upisan je nekakav matični broj, kako ga roditelji nestalih beba nazivaju,“ sintetički“ da bi ga iskoristili za nešto. Proveravali smo ga u bazi podataka, i on ne postoji. U izvodu iz matične knjige umrlih stoji da je muška beba umrla, s tim da je upisano da je beba pre umrla nego što se rodila.
U matičnu knjigu se prvo upisuje kada je dete rođeno, pa onda kada je umrlo, međutim na papirima se jasno vidi da je beba upisana 18. oktobra u matičnu knjigu umrlih, a 23. oktobra 1995. godine u matičnu knjigu rođenih – ističe Sara.
Naša sagovornica priča da je utvrđena još jedna nepravilnost. Dete pod prezimenom Gojić, kako tvrdi Sara, nije sahranjeno na groblju gde je, navodno, trebalo da bude sahranjeno.
Nepravilnosti su nastavile da se ukazuju, kako tvrdi devojka koja veruje da joj je sestra živa.
– U papirima stoji da je beba preminula u 12 časova i 30 minuta a lekarka je mojoj majci za smrt bebe rekla između pola 12 i 12 časova. Takođe su napisali u nalazu autopsije da je prevremeno rođena beba, što apsolutno nije istina, rođena je na vreme – zaključila je za Telegraf.rs Sara Gojić.
Sara ima još jednu sestru. Ona je, takođe, obolela od retke, progresivne i fatalne bolesti Sanfilipo sindroma, od koje je 2018. godine preminula mlađa sestra naše sagovornice.
Srpkinja tužila majku: Sigurna sam da me je otela od neke žene iz porodilišta
Dodaj komentar