Gangulin tvit o političarima bez dece je najbolji dokaz o štetnosti hlora na mozak

Aleksandar Šapić podelio je na Tviteru slike devet evropskih političara koji nemaju decu, uz komentar „Premijeri bez dece. Ne bih se nikada sa njima menjao. Više meni vrede moji sinovi, nego sve njihove funkcije zajedno!“

Prvih par minuta bila sam u šoku, jer mi nije bilo najjasnije šta misli.

Ponovo sam pogledala fotografiju sa licima nemačke kancelarke Merkel, škotske i britanske premijerke, kao i premijera Italije, Luksemburga, Švedske, Francuske, Holandije, i predsednika Evropske komisije. Preko svake od njih napisano je „NO kids“.  NO kids, NO kids, NO kids… plus Šapićev komentar iznad.

Njegov tvit je dobio oko 654 srca, tačnije sviđanja, što je super s obzirom koliko smo mislili da je priglupih u Srbiji.

Premijeri bez dece.

Ne bih se nikada sa njima menjao.

Više meni vrede moji sinovi, nego sve njihove funkcije zajedno! pic.twitter.com/9Ikqg8fFTj

— Aleksandar Šapić (@AcaSapic) November 25, 2018

Detaljno sam pročitala komentare, među kojima sam naišla i na sledeće:

„Ljudi koji nemaju decu, ne mogu da vode državu, jer ih nije briga za budućnost potomstva koje nemaju!“

„Neke poslove mogu da rade samo oni koji imaju decu“

„A zašto je ovo uvredljivo?“

Ajd da odgovorim zašto je uvredljivo iz mog ugla.

U novembru 2015. postala sam mama jedne krasne curice. Jednog prepodneva, dok sam sedela u čekaonici čekajući na redovan ultrazvuk, srela sam poznanicu. U rukama je držala crvenu, po uglovima iskidanu fasciklu. Ginekolog kod kog sam vodila jedan deo trudnoće je usko specijalizovan za vantelesnu oplodnju, pa je pomislila da imam problem sa začećem. Nije znala da je moja majka nekad radila sa njim i da je to jedan od razloga što sam došla da se pregledam kod njega.

„I mi se već dugo mučimo“, rekla mi je tiho, gurajući skupljene usne u desni ugao lica.

Nisam znala šta da joj kažem. Kako da joj pokažem na svoj stomak i priznam da je bebica od tri meseca unutra? Kako da joj kažem da nisam imala ni najmanji problem da ostanem u drugom stanju? Smem li da budem ponosna i srećna pred njom, hoću li je povrediti ili rastužiti, ili će joj biti drago da čuje lepe vesti?

Tri godine kasnije i dalje mi je nekako nelagodno kad prođem kraj nje, jer njihova borba za potomstvo još uvek traje, a mene za ruku u tom momentu drži sada već devojčica od tri godine, puna pitanja i inata.

Kad se mimoiđemo uvek me zaboli u grudima, vreme je proletelo, a oni na istoj bolnoj startnoj poziciji. Zapravo, sada im je još bolnije.

I onda Šapić, bez bola u grudima, napiše tvit u kom natrlja nos svim onim parovima koji ne mogu ili ne žele da imaju decu, iako nisam sigurna da mu je to bila prava namera.

Ako je želeo da poruči, kako neko reče u komentarima, da ljudi bez dece ne mogu dobro da vode državu, jer nemaju potomstvo za čije „bolje sutra“ se bore, zanima me kako onda nama u Srbiji sa Vučićem, ocem troje dece, i mnogim političarima – ostvarenim roditeljima pre njega, ne cvetaju ruže već stranačko zapošljavanje, korumpiranost, loši zakoni, uvlačenje penzionerima u dupe. I zašto ljudi iz Srbije beže u vrlo sređene zemlje koje vode „nesposobni ljudi bez potomstva“?

Ako je želeo da poruči da nikad ne bi odustao od potomstva zarad premijerske pozicije i karijere, bilo bi sasvim ok da je baš tako i napisao, bez postavljanja slike i obeležavanja premijera koji nemaju decu, jer je time indirektno tagetirao sve ljude koji nemaju decu.  Sledeći put stavi porodičnu fotku i probaj da napišeš iznad nje, na primer „najvrednije“ ili „nezamenljivo“ i niko se neće osetiti prozvanim. Pa i ja se ponosim svojom ćerom više nego bilo čim drugim, ali nemam potrebu da svojim ponosom trljam nos drugima. Srećna sam što je imam, što se imamo i nema potrebe da u kontekst te sreće ubacujem ljude bez dece, da pravim neku kopču ili poređenje sa njima.

Njegov tvit mogao bi se secirati do feljtonskih razmera, iako je meni najlakše da mislim ono „lupio, pa ostao živ“.

Ja bih njemu ovako nešto poručila,

Svima nama (uglavnom) koji imamo decu, ona su najveće bogatstvo, nisi ti izuzetak. Ali to nikako ne sme da bude razlog da trljamo tom činjenicom noseve onima koji ne mogu ili ne žele da ih imaju. Da šutamo ko sebična govna u jalove utrobe majki iz sve snage nogom, podsmevajući se istovremeno slobodi izbora pojedinca da odluči šta će sa svojom utrobom i životom.

Odakle nama pravo da ih prozivamo, da im dubimo bol, produbljenu već svakom neuspelom veštačkom oplodnjom, sumnjom, krivicom koju osećaju i tugom. Da ih slabimo, već prilično oslabljene.

Svoju decu i porodicu voliš i čuvaš i poštuješ, baš kao što bi trebalo da poštuješ nečiju borbu za potomstvo i ne otkidaš krastu koja se i bez tebe stalno kida.

Ako si čovek, a to je najvažnije, onda razumeš šta znači i koliko je važna sloboda izbora. Nepoštovanje tuđeg izbora, koji ni na koji način tebe ne ugrožava, odlika je primitivizma i ukorenjene zatucanosti.

Ako si čovek, ne označavaš ljude ko Jevreje žutom šestokrakom, stavljajući u ovom slučaju umesto simbola zvezde, reči “nemaju decu”.

Ako si čovek, onda kapiraš da činjenica da neko nema dete, ne utiče presudno na to kakav je čovek, da li je dobar, loš ili zao. Jer da utiče onda se nikad ne bi desilo da “otac” podvodi ćerku, da “majka” baci tromesečnu bebu sa sprata, da “otac” u naletu besa baci na beton 15 dana staru ćerkicu, sada mrtvu, da “majka” odvede u Bosnu dve ćerke bliznakinje kod friškog supruga, a sina ostavi jer “nema trenutno para za pasoš” pa se dete tužno i odbačeno obesi iza štale.

Da potomstvo ne znači po automatizmu dobar, odgovoran, pošten, mudar, velikodušan čovek dokaz je porast broja napuštene dece. Rodila bebu, pa je bacila u kontejner međ kese sa suvim lebom i gladne mačke.

Ako si čovek, onda znaš da se ljudi ne etiketiraju (mada postaneš sklon lepljenju etiketa kad si neko vreme u politici, pređe sa stranačke pripadnosti na sve ostalo).

Nema “debeli”, “mršavi”,“udata“, „neudata“  “ima decu”, “nema decu” jer ta etiketa ne govori o ljudima na koje si je zalepio ništa više od toga nego da imaju višak ili manjak kilograma, muža, da imaju dete ili ga nemaju. Koliko im je srce ne možeš proceniti na osnovu osam kila više ili manje, imanja ili nemanja dece.

Ako si čovek, onda se trudiš da pažljivo barataš rečima posebno ako si na javnoj funkciji, jer mogu da režu, a kad se izgovore ili napišu, nema puj pike ne važi.

Ako si čovek, onda posle “izliva gluposti na mozak” kažeš izvinite, bio sam glup, a ne poručuješ novim tvitom da je prethodni tvit izvukao veliko zlo iz ljudi. A šta je trebalo da izvuče? Razumevanje, aplauz, bravo Aco, tako se čuva porodica, tako se voli zemlja, smrt slobodi izbora?

Svaka ti čast za Fondaciju Budi human, ali ti je u ovom slučaju što neko napisa  „ušla voda u uši i potopila zdravu pamet“.