Nasmejani ili ljutiti emotikoni: Zašto ih naš mozak shvata ozbiljno?

Iako se čini da su emotikoni samo mali žuti ukrasi u porukama, naš mozak ih očigledno doživljava mnogo ozbiljnije nego što bismo očekivali.

Istraživanje objavljeno u časopisu Psychophysiology pokazuje da mozak u prvim trenucima gotovo ne razlikuje emotikon od ljudskog lica.

Drugim rečima, kada u poruci ugledamo nasmejani, ljutiti ili tužni emodži, mozak ne reaguje kao da gleda običan crtež. Naprotiv, u deliću sekunde ponaša se kao da pred sobom ima stvarno lice.

Čim ugleda oči, usta i emociju, mozak pomisli da je reč o licu

Istraživači sa Univerziteta u Bornmutu pratili su moždanu aktivnost učesnika dok su gledali fotografije ljudskih lica i emodžije koji prikazuju različite emocije – od sreće i tuge do ljutnje i neutralnog izraza. Koristili su EEG kape sa 64 senzora, a rezultati su pokazali da su reakcije mozga na prava lica i emodžije bile iznenađujuće slične.

Emodži je izazvao reakciju već nakon otprilike 70 milisekundi, dok je za stvarno lice trebalo oko 120 milisekundi. Na papiru to možda zvuči kao razlika, ali za mozak je to veoma kratko vreme. Ukratko, čim ugleda oči, usta i neku jasnu emociju, mozak odmah kreće da radi svoje.

Zato nam tako dobro prijaju u porukama

To možda objašnjava zašto nam emodžiji toliko dobro „legnu“ u dopisivanju. Poruke bez njih ponekad mogu delovati hladno, ozbiljno ili čak pasivno-agresivno, iako to uopšte nije bila namera. Jedan običan smajli na kraju rečenice često promeni ceo ton poruke.

Naravno, mozak ipak nije baš toliko lako prevariti. Nakon početne reakcije, on prepoznaje razliku između stvarnog lica i crtanog simbola. Prava ljudska lica i dalje snažnije aktiviraju određene neuronske puteve, ali emodžiji imaju svoju prednost: njihove emocije često su prenaglašene i vrlo jasne.

Zato jedan tužni, ljutiti ili nasmejani emodži ponekad može preneti poruku brže nego cela rečenica. U digitalnoj komunikaciji, u kojoj nema tona glasa, izraza lica ni govora tela, emodžiji zapravo glume mali komadić ljudskosti.

I baš zato nisu samo slatki dodatak porukama. Oni su prečica kojom pokušavamo da pokažemo kako se osećamo, da ublažimo ono što pišemo ili poruci dodamo malo topline. A ako je verovati ovom istraživanju, naš mozak ih shvata mnogo ozbiljnije nego što bismo možda priznali.

Izvor: Index.hr

Luka popravlja grad LEGO kockama, pukotine pretvara u šarenje poruke nade