Aleksandar Šapić već nekoliko meseci obavlja časnu dužnost gradonačelnika Beograda, a čini se da mu nikako ne odgovara stepen odgovornost, nivo tolerancije i gospodstva koji gradonačelnik mora posedovati i svakodnevno demonstrirati.
Teško je dostići i svakoga dana održavati taj neophodni nivo kako bi svojim ponašanjem, zalaganjem i časnim obavljanjem svoje dužnosti uskratio argumente dežurnim kritičarima.
Gradonačelnik radi upravo suprotno.
Iako sa jedne strane ima Vesića koji mu više nego očigledno igra po ganglijama i živcima, pakujući mu zvrčke i podle doskočice, a sa druge novinare koji kao da su završili specijalizaciju za nedokučenu iritantnost, funkcija gradonačelnika Beograda zahteva izdizanje iznad provokacija i podmetačina, te vrsnu psihološku pripremu kako bi se dostojanstveno izneo svaki novi radni dan.
Čini se da naš gradonačelnik ne poseduje te kvalitete, da mu je teško da suzbije ego i nadmenost kojom prosto zrači, kao što neki drugi, naravno ne političari, zrače plemenitošću, dobrotom i toplinom svoje duše.
Nelegalna i pre svega neplanska gradnja unakazila je Beograd i tu nakaznost je gotovo nemoguće ispraviti. Rečne obale u gradu okupirali su splavovi od kojih šetači više ni pogledom ne mogu pristupiti svojim rekama, a vikendice na nasipima posebna je kategorija bezobrazluka koji se ne sankcioniše.
Sa jedne strane godinama već slušamo kako je bušenje nasipa ozbiljna opasnost koja može dovesti do kataklizmičnih poplava čitavih naselja na Novom Beogradu, dok sa strane vlasti ne postoji reakcija osim oštrog demantovanja takvih tvrdnji.
Tom strategijom koristi se i aktuelni gradonačelnik, dok se verbalno obračunava sa glasovima iz novinarske publike.
Poslednji „duel“ sa novinarom N1 u kojem je takođe bilo reči o savskom nasipu i višegodišnjim upozorenjima takozvane stručne javnosti bio je povod da se o ponašanju Šapića oglasi čovek koji ga verovatno poznaje bolje od velike većine gradonačelnikovih kolega.
Kada sa nekim delite svlačionicu, prolazite kroz pakao priprema i stresna takmičenja, kroz dobre i loše, teške momente, onda svakako upoznajete sve aspekte nečije ličnosti.
Takav je slučaj sa Danilom Ikodinovićem, nekadašnjim kolegom iz vaterpolo reprezentacije.
On je na svom Tviter profilu objavio isečak sa konferencije za štampu ambicioznog gradonačelnika Beograda kako vrlo povišenim i autoritarnim tonom raspravlja sa jednim od novinara.
Ikodinović je nastup nekadašnjeg kolege prokomentarisao vrlo zanimljivo: „Jezivo.“
Mogu da zamislim kako ovo izgleda i zvuči čoveku koji ga ne poznaje. Pardon, ne mogu ni da zamislim. Jezivo! https://t.co/ClVHDfuofN
— Danilo Ikodinović (@D_Ikodinovic) September 15, 2022
Deluje prosto kao da Šapić nikako da izađe iz uloge Gangule, klasičnog „bully“ lika koji maltretira slabije od sebe jer mu se prosto može.
Ikodinović je jedan od retkih, ako ne i usamljen slučaj čoveka koji poznaje Šapića i druge aktere koji se trude da po sopstvenoj meri kroje naše živote, a koji ponekad istupi iskrenošću i uputi kritiku ljudima sa kojima je nebrojano puta delio dobro i loše.
Ne možete se ponašati ovako gradonačelniče prestonice.
Sami ste odabrali da sebi uskratite tu vrstu slobode jer to ne dozvoljava funkcija koju obavljate. Možda ne postoji zakonska vrsta ograničenja vašeg bezobrazluka, ali vas obavezuje istorija i časni ljudi koji su pre vas bili na tom mestu.
Mi ostali, nad kojima osećate da vladate, nemamo te vaše privilegije, ali imamo tu vrstu slobode da se obraćamo drugima na način koji smatramo prikladnim.
Vaspitani ljudi trude se da drugima u susret idu ljubaznošću, dok bahati kulovi tu vrstu odnosa pokušavaju da unište i od ovog društva naprave ring koji počinje verbalnim sukobom, a kasnije neretko završava i fizičkim okršajem.
Iako je svima jasna Šapićeva ’fajterska’ crta postoje, valjda još uvek, neke crvene linije pristojnosti u obraćanju koje jedan gradonačelnik ne sme prelaziti. Gradonačelnik Beograda mora biti gospodin pre svega, a ne prostak na tragu siledžije.
Gradonačelnik Aleksandar Šapić je na redovnoj konferenciji osim svađe sa novinarima istakao da će pokušati sve da ovaj grad bude svetska metropola, uredna i čista, da će promeniti proporciju zaposlenih u Gradu, odnosno da će se potruditi da uhlebljenih u kancelarijama bude manje od onih koji na terenu rade u korist građana. Šteta što više niko ne veruje na reč. A da li će dela pokazati… Neka pokažu ili i ne moraju, nama vreme i obećanja očigledno ništa ne znače.
Dodaj komentar