„Zagrli sebe i svoj život“ je novi naslov Sanje Trifunović Hiblović, koji krasi izloge i police naših knjižara. Ovo je topao roman o ljubavi, porodici, životu u cirkusu i o potrazi jedne žene za pravim životnim vrednostima, koji se čita u jednom dahu.
Sa Sanjom smo razgovorali o životu u cirkusu, motivima da napiše roman, kao i o još mnogo čemu.
Vaš prvi roman je ujedno i vaša autobiografija. Možete li nam reći nešto više o tome, kako je sve počelo?
– Počela sam da pišem o svom životu u momentu kada je nešto sazrelo u meni, kada su se mnoge stvari promenile, kada sam imala potrebu da se oslobodim emocija koje su me pritiskale da bih mogla da nastavim dalje.
Svakako je za čitaoce najzanimljiviji detalj u romanu vaš život u italijanskom cirkusu. Kako je došlo do toga da odete u Italiju i počnete tamo da radite?
– Godine 1993. sam sa ćerkicom krenula u potragu za boljim životom. U tom traganju otvorila su se za mene vrata jedne prave bajke. Verujem da je čitaocima taj period mog zivota zanimljiv jer raditi u jednoj takvoj ustanovi za mnoge je nepojmljivo. „Moira Orfei“ je simbol italijanskog i evropskog cirkusa. Sasvim slučajno i neočekivano ušla sam u neku drugu dimenziju.
Šta je najvažnije što ste naučili radeći u cirkusu?
– Prvenstveno ne postoje religije, ne postoje granice ni jezici, ne postoji vezanost za jedno mesto. Sa druge strane, vezuješ se za ljude i rađaju se divna prijateljstva. Putovanja otvaraju nove vidike i sve zajedno je veliko bogatstvo. Porodica i njene vrednosti su na prvom mestu. Svi imaju zajedničku strast prema takvom načinu života. Ja sam to prihvatila u početku kao igru koja je zatim trajala čitavih 15 godina.
Kako je roman vaša intimna isposvest, koliko vam je bilo teško da sve to pretvorite u reči, stavite na papir i onda objavite?
– To je bilo kao najlepše putovanje. I sama sam se čudila svojim duboko ukorenjenim sećanjima. Dok sam pisala nisam razmišljala da će to biti roman, rukovodila sam se sopstvenim emocijama, bila sam potpuno iskrena prema samoj sebi. Tek kada sam stigla do kraja odlučila sam da nastavim dalje i da ga objavim.
Kako je došlo do saradnje sa Goranom Stojičićem koji je napisao recenziju za vaš roman?
– Goran Stojičić je izuzetan pisac i divna osoba. Pročitao je moju knjigu i napisao recenziju koja će zablistati na koricama sledećeg izdanja.
Trenutno se roman prevodi na italijanski jezik. Da li to znači da će se uskoro naći i u izlozima italijanskih knjižara?
Da , uskoro će moći da se vidi i u italijanskim knjižarama. Meni je jako bitno italijansko trzište jer radnja romana se odvija u mom životnom trouglu Srbija-Hrvatska-Italija.
Italija je moj dom već skoro trideset godina. A kada je reč o Moiri Orfei, takozvanoj kraljici italijanskog cirkusa, sigurno će im biti zanimljivo jer život iza zavesa je nešto drugo od onoga što se vidi na pozornici.
Dodaj komentar