Ko je bila Sačin Malo Pero, ponosna Indijanka kojoj je Akademija rekla „Izvini“?

Oni malo stariji ljubitelji sedme umetnosi i prestižnog Oskara, moguće pamte ceremoniju dodele iz 1973, kada je glumica i aktivistkinja Sačin Malo Pero u ime Marlona Branda odbila nagradu i tom prilikom objasnila da odsutni Brando ne može da primi nagradu za najbolju mušku ulogu za film „Kum“ zbog lošeg odnosa Holivuda prema američkim starosedeocima.

Glumica je preminula pre dve nedelje, u 76. godini, piše Ona.

Čuvena dodela Oskara

Godine 1973. nekoliko stotina meštana, zajedno sa radikalnim aktivistima iz Pokreta američkih indijanaca (AIM), došlo je u obližnje selo Vounded Kni u Južnoj Dakoti u znak protesta zbog zloupotrebe Vlade. Protest je rezultirao nasilnim sukobom sa saveznim agentima koji je trajao 71 dan.

– Otišla sam tamo, kao ponosna Indijanka, dostojanstveno, hrabro, sa gracioznošću i poniznošću – prisetila se Sačin događaja.

– Znala sam da moram da govorim istinu. Neki ljudi je možda prihvate. A neki ljudi ne.

Malo Pero se nakon toga borila da dobije posao u industriji, ali je rekla da „nikada nije kasno za izvinjenje… nikad nije kasno za oproštaj“.

Na svečanom događaju na Akademiji prošlog meseca, Malo Pero se pojavila na sceni u invalidskim kolicima, smejući se i zabavljajući publiku, među kojima je bilo mnogo starosedelaca koji rade u filmskoj industriji.

– Nisam sebe predstavljala. Predstavljala sam sve autohtone snage tamo. Sve autohtone ljude. Zato što nas nikada ranije nisu čuli na takav način – rekla je ona za BBC na pitanje o svom govoru na dodeli Oskara pre skoro 50 godina.

Glumica i aktivistkinja Apača rekla je da se suočila sa decenijama uznemiravanja zbog tog govora.

– Neko je to morao da uradi. I bilo je u redu. I ja sam morala da platim cenu.

Pravila su promenjena nakon njenog govora i dobitnicima je sada zabranjeno da pošalju nekog drugog da pokupi ili odbije nagradu.

U nedavnom intervjuu za „Variety“, Malo Pero se prisetila trenutka kada je sišla sa bine 1973. godine.

– Nastavila sam da hodam pravo napred sa nekoliko naoružanih stražara pored sebe i visoko sam držala glavu i bila sam ponosna što sam prva domorodačka žena u istoriji dodele Oskara koja je dala tu političku izjavu.

Malo Pero je glumila u filmovima kao što su „Suđenje Biliju Džeku“, „Džoni Fajerklaud“ i „Savetnik u zločinu“, ali je rekla da se vratila u San Francisko nakon što je industrija stavila na crnu listu, da nastavi svoj aktivizam i rad u zdravstvu i pozorištu.

U saopštenju Akademija je otkrila da je njen bivši predsednik Dejvid Rubin izdao zvaničnu „izjavu o pomirenju“ u junu.

– Zlostavljanje koje ste pretrpeli bilo je neopravdano. Emocionalni teret koji ste preživeli i cena vaše karijere u našoj industriji su nepopravljivi. Predugo je hrabrost koju ste pokazivali bila nepriznata. Zbog toga nudimo i naše najdublje izvinjenje i naše iskreno divljenje.

Dogovor sa Brandom

Kada je Malo Pero čula da se Marlon Brando zalaže za prava Indijanaca, napisala mu je pismo i zamolila Kopolu da podeli sa njom glumčevu adresu: „Želela sam da znam da li je Brando stvaran“, rekla je ona za „Gardijan“.

Nekoliko meseci kasnije, Brando ju je pozvao i oni su sklopili prijateljstvo.

Dan pre nego što je trebalo da se održi ceremonija dodele Oskara 1973, Brando je pitao Malo Pero da li bi ona prisustvovala događaju kao njegov predstavnik.

– Nisam imala pojma šta da očekujem. Nikada u životu nisam bila na dodeli Oskara – rekla je.

Njihov plan je bio prilično nasumičan. Uveče na ceremoniji, Malo Pero je čekala da Brando završi sa kucanjem govora od osam stranica koji je ona trebalo da pročita u njegovo ime, stigavši na događaj samo nekoliko minuta pre uručenja nagrade za najboljeg glumca.

Kada joj je rečeno da će imati samo 60 sekundi da govori ako Brando pobedi, znala je da neće biti vremena da pročita glumčeve reči. Morala bi da improvizuje.

– Naravno, srce mi je lupalo. A onda su prozvali njegovo ime. Tako sam nekoliko puta duboko udahnula i pomolila se. I hodala sam tim stepenicama i pokušavala da ne padnem preko svojih resa od jeleće kože i da budem graciozna koliko sam mogla. I molila sam se da moji preci budu sa mnom.

Nakon svog istorijskog pojavljivanja na dodeli Oskara, Malo Pero je proučavala holističko zdravlje i ishranu, a kasnije je radila u zajednicama Indijanaca širom Sjedinjenih Država i u hospiciju Majke Tereze za AIDS u San Francisku.

Poslednje godine su bile teške za Sačin – umrla je od metastaziranog raka dojke, ali pomirenje sa Akademijom je za nju bilo „ostvarenje sna“.

– Duboko je ohrabrujuće videti koliko se toga promenilo otkako nisam prihvatila Oskara pre 50 godina.

Izvor: Ona