Magazin Svet

Filmovi bez Afroamerikanaca, gejeva i manjina neće dolaziti u obzir za Oskara

vil-smit-kris-rok
Foto; Profimedia

Američka filmska Akademija će diskvalifikovati filmove iz konkurencije za najbolji film koji nemaju dovoljno Afroamerikanaca, gej glumaca ili osoba sa invaliditetom u glumačkoj postavi i ekipi.

Taj potez se može ispostaviti kao fatalan, jer se brojni insajderi plaše da će predstavljati poslednji ekser u kovčegu za dodelu nagrada koja već godinama ide silaznom putanjom.

Akademija je usvojila novu incijativu za petogodišnji plan 2020. godine, pet godina nakon kontroverze #OscarsSoWhite, u cilju promocije raznolikosti u filmskoj industriji, međutim takav potez je predmet stalnih kritika.

Inicijativu je predvodila afroamerička rediteljka Ava DuVernai, a Akademija je na njoj poradila kako bi postavila nove kriterijume.

Svaki aspekt filma se detaljno secira da se sagleda da li je dovoljno podoban

Oni bi uključivali diverzifikaciju gotovo svakog aspekta filma, od glumaca i ekipe do produkcije, marketinga, finansiranja, distribucije, pa čak i stažiranja za 30 odsto.

Predloženi standard je mogao sprečiti prošlogodišnjeg dobitnika nagrade za najbolji film – „Nomadland“ da dobije Oskara zbog potpuno belačke ekipe koja je u njemu glumila, iako ga je režirala azijska rediteljka Kloi Žao.

Nekoliko ovogodišnjih nominovanih kao što su „Power of the Dog“, „Belfast“ i „Licorice Pizza“ takođe bi bili u opasnosti da se okite nagradama.

Međutim, drugi nominovani filmovi – kao što su „Kralj Ričard“, „Vozi moj auto“, „Dina“, „Priča sa Zapadne strane“ i „Coda“, u potpunosti bi ispunjavali nove kriterijume.

Najavljene promene vrlo ambiciozne, pokušaj spašavanja opadajuće gledanosti ceremonije

Jedan insajder iz filmske industrije, koji je zahtevao anonimnost zbog straha od gubitka posla, izjavio je za LA Magazine da su najavljene mere, koje treba da stupe na snagu 2024. godine, previše ambiciozne.

– To je snimanje filmova afirmativnom akcijom i potpuno glupo. Gotovo je neostvarivo – konstatovao je on.

Neki su se usaglasili da se promena mogla naslutiti, ali da je prekasno da bi spasila program dodele Oskara, koja je prošle godine privukla samo 9,85 miliona gledalaca. To je najmanja zabeležena gledanost u istoriji.

O najavljenim promenama izjasnio se i predsednik Akademije Dejvid Rubin.

– Mora da se stvori prostor koji bi odražavao raznolikost naše globalne populacije, kako prilikom pravljenja filmova, tako i publike koja se identifikuje sa njima -izjavio je Rubin.

Zajedno sa promenom politike Akademije, prozvan je i Muzej filmske akademije da jasno prikaže radove obojenih ljudi  i onih iz nedovoljno zastupljenih zajednica.

Svi koji su osudili potez Akademije želeli su anonimnost u strahu od gubitka posla

Insajderi su osudili ovu inicijativu, smatrajući da je politika nepotrebna na događaju čiji je cilj proslava kreativnosti.

– Ovo je pokazna vežba kojom treba da se izvinimo za istoriju – rekla je neimenovana predstavnica za LA Mag o novoj politici Akademije.

– Umesto proslave filmova, Muzej se trudi da se osećate loše – izjavila je ona.

Jedan režiser je dodao da novi kriterijumi predstavljaju kreativni izazov, koji većina možda neće da ispoštuje za priču koju želi da ispriča.

– Umesto da olakšaju stvari, oni žele da nam ih otežaju – rekao je reditelj, koji je, kao i većina u Holivudu, zatražio da ostane anoniman zbog straha od otkaza.

– Dovoljno je teško snimati filmove. Ljudi na to neće pristati – rekao je on.

Neimenovani producent je izjavio da ova politika znači kraj Oskara kakvog poznajemo.

– Ima li povratka? Mislim da nema. Mislim da su Oskari mrtvi – izjavio je on.

Najavljene sveobuhvatne promene su takođe izazvale zabrinutost za privatnost i bezbednost onih koji možda ne žele da otkriju svoj identitet.

– Pitanje bezbednosti podataka je jako osetljivo pitanje – izjavio je Rori Mir, iz „Electronic Frontier“ Fonadacije, organizacije posvećene istraživanju pitanja privatnosti.

– Bilo koji program koji uključuje prikupljanje podataka dovodi onog ko ih prikuplja u opasnost, zbog mogućnosti od krađe – rekao je Mir.

Za prvi standard film mora da ispuni najmanje jedan od tri podkriterijuma, koji se odnose na glumačku ekipu i priču

Počevši od 2024. godine, filmovi će morati da ispune najmanje dva od četiri nova standarda da bi se kvalifikovali za najbolji film.

Prvi standard se usresređen je na „predstavljanje tema i narativa na ekranu“, pri čemu film mora da ispuni najmanje jedan od tri podkriterijuma da bi uopšte postigao ovaj standard.

Prvi od njih je da film mora imati najmanje jednog glavnog ili značajnog sporednog glumca iz nedovoljno zastupljene grupe.

To uključuje Azijate, Latinoamerikance, Afroamerikance, domorodačke narode (Indijance/Eskime), ljude sa Bliskog istoka/Severnoafričke domorodce Havaja ili druge pacifičke ostrvljane. U opciji su i druge nedovoljno zastupljene rase ili etničke pripadnosti.

Ako je u pitanju mjuzikl, film mora imati najmanje 30 odsto glumaca u sporednim i manjim ulogama koji čine ili žene, ili pripadnike zapostavljenih rasnih ili etničkih grupa. To uključuje pripadnike LGBT zajednice ili osobe sa kognitivnim ili fizičkim invaliditetom, kao i gluve i nagluve osobe.

Treći podkriterijum se vrti oko priče, koja mora da se vrti oko žena iz manjinske rasne ili etničke grupe, ili LGBT zajednice. Takođe se pominju osobe sa kognitivnim ili fizičkim invaliditetom, gluvi ili nagluvi, kao i u prethodnom kriterijumu.

Ako je bilo koji od ovih kriterijuma ispunjen, film postiže prvi standard, dok se drugi se fokusira na „kreativno vođstvo i projektni tim“.

Drugi standard se odnosi na ekipu na setu

Da bi ispunio drugi standard, film opet mora da ispuni najmanje jedan od tri pokriterijuma.

Prvi propisuje da film mora da ima najmanje dva šefa odeljenja iz manje zastupljenih grupa. U pitanju su sledeća zanimanja: direktor kastinga, snimatelj, kompozitor, kostimograf, reditelj, montažer, frizer, šminker, producent, dizajner produkcije, dekorater, tonac, supervizor efekata i pisac.

U manjinske grupe, pogađate, takođe se ubrajaju žene, manjinske rasne ili etničke grupe, pripadnici LGBT zajednice ili osobe sa kognitivnim ili fizičkim invaliditetom, koje su gluve ili nagluve.

Od navedene dve pozicije, najmanje jedna mora biti iz sledećih grupa: Azijati, Latinoamerikanci, Afroamerikanci, domorodci – Indijanci, Inuiti, ljudi sa Bliskog istoka ili Severnoafrikanci, starosedeoci Havaja ili drugi stanovnici pacifičkih ostrva, kao i druge nedovoljno zastupljene rase ili etničke pripadnosti.

Drugi podkriterijum navodi da najmanje šest drugih članova ekipe/tehničkog tima mora biti iz nedovoljno zastupljene grupe.

Treći podkriterijum navodi da cela ekipa mora da ima preko 30 odsto onih iz nedovoljno zastupljenih grupa kao što su žene, manjinske rasne ili etničke grupe, pripadnici LGBT zajednica ili osobe sa kognitivnim ili fizičkim invaliditetom, ili gluve i nagluve osobe.

Nisu izuzeti ni pripravnici u filmskim studijima

Treći sveobuhvatni standard se fokusira na pristup industriji i ukazanim mogućnostima, sa dva kriterijuma, od kojih oba moraju biti ispunjena.

Prvi kriterijum je da filmski studio ili produkcijska kuća mora imati plaćene pripravnike koji su iz sledećih grupa: žene, manjinske rasne ili etničke grupe, LGBT zajednice ili osobe sa kognitivnim ili fizičkim invaliditetom, uključujući gluve i nagluve.

Od najvećih studija zahteva se da imaju osnovno, stalno plaćeno stažiranje koje uključuje nedovoljno zastupljene grupe u većini odeljenja.

Od malih i nezavisnih kompanija istudija se očekuje da moraju imati najmanje dva pripravnika iz gore navedenih nedovoljno zastupljenih kategorija u većini odeljenja.

Drugi kriterijum navodi da filmska kompanija mora da ponudi mogućnosti za obuku i/ili rad za ljude iz gore navedenih nedovoljno zastupljenih grupa.

Četvrti, poslednji standard namenjen je razvoju publike. On propisuje da studio ili producentska kompanija moraju imati „više internih viših rukovodilaca“ iz nedovoljno zastupljenih grupa u svojim timovima za odnose sa javnošću i marketing.

Većina belih kolega kritikovala novi pristup Akademije

Akademija je dodala da će filmovi u specijalnim igranim kategorijama (animirani igrani film, dokumentarni igrani film, međunarodni igrani film) biti podložni dodatnoj obradi.

Kada je inicijativa prvi put objavljena 2020. godine, glumica Kirsti Ali, poznata iz „Kafića Uzdravlje“, pobesnela zbog novih pravila. Ona ih je nazvala diktaturom, poredeći ih sa situacijom kao da je neko rekao Pikasu šta bi trebalo da slika.

Ona je ovo pravilo nazvao orvelovskim i „anti-umetničkim“, a glumac nominovan za Oskara Džejms Vud nazvao je najavljena pravila „ludilom“.

Kolega glumac Nik Sirsi je konstatovao da su „Oskari su nekada bili, baš kao i filmovi, nešto što smo svi delili“.

Drugi su prokomentarisali da su nova pravila  način na koji se Akademija bori protiv opadanja gledanosti.

Gledanost televizije za 93. dodelu Oskara zabeležila je pad od 58 odsto u poređenju sa već rekordno niskih 23, 64 miliona gledalaca 2020. godine. Tako se nastavio stmroglavi pad gledanosti koji traje skoro jednu deceniju.

Akademija se i dalje suočava sa kritikama za zanemarivanje afroameričkih glumaca i filmskih stvaralaca, a dobitnica nagrade za najbolju glumicu, Hali Beri, izjavila je za CNN da žali što je i dalje jedina crnkinja koja je osvojila nagradu.

Izjavila je da je očekivala da će njena iznenađujuća pobeda 2002. godine dovesti do većeg priznanja za rad njenih afroameričkih kolega. Međutim, to se nije desilo.

– Vrata su ostala zatvorena. Činjenica da niko ne stoji pored mene je srceparajuća – izjavila je Beri.

Samo četiri Afroamerikanca su se zasad okitila Oskarom za najboljeg glumca: Sidni Poatje, Denzel Vašington, Džejmi Foks i Forest Vitaker.

Izvor: Daily Mail

Niko od njih ne bi ni snimio film ni dobio Oskara da su važila sadašnja, nova pravila

932 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap