Srpski mediji sa nacionalnim frekvencijama i skoro svi tabloidi jedinstveni su u osudi Ukrajine i zapada i veličanju vojne moći Rusije, piše Milan Charlie u objavi na svom Fejsbuk nalogu.
Predsednik nas ohrabruje zalihama graška, pasulja i soli i uverava da nećemo ostati gladni ma šta se desilo.
Zašto smo srećni što se ne graničimo sa Rusijom, objašnjava Milan a njegov post prenosimo u celosti.
Pre čitanja ovog teksta, ustanite i zahvalite se onome u koga verujete zato što se Srbija ne graniči sa Rusijom.
Ako ne verujete u idole zahvalite se bilo kome, to je najveća sreća u kojoj jedan evropski narod danas može uživati.
Ne trebaju ni pare, ništa, samo da smo što dalje od pošasti.
Slike iz pograničnih gradova, narod koga evakuišu, tačnije nasilno premeštaju u Rostov gde ih čeka po 100 eura od Putina, neodoljivo podsećaju na one sa početka agresije JNA na ostatak države koja nije htela nastavak komunizma i Miloševića kao kralja Srba, hrvata i Slovenaca.
Jadni ljudi, žene i deca, stari i mladi, siromašno odeveni sa stvarima u šarenim torbama i kesama iz zapadnih marketa, na putu u nepoznato, sa ukradenim životom koji nikada više neće biti isti.
Srpski mediji sa nacionalnim frekvencijama, skoro sve dnevne novine, tj. tabloidi, su jedinstveni u osudi Ukrajine i zapada i velićanju vojne moći Rusije.
Nadaju se velikoj pobedi i priželjkuju masakr sa što više ukrajinskih žrtava.
Potpuno ista situacija kao devedesetih. Čeka se neki njihov Špegelj, fejk snimci ruskih službi i novinari ala Mila Štula i Krsto Bjelić pa da ugođaj bude kompletiran.
Pozivaju se samo na vesti Sputnika, medija koji sarađuje sa ruskom vladom, propaGADNE mašinerije.
Ruskim gasom ucenjena Srbija tercira na svim nivoima, ulazeći u veoma opasne vode u kojima pliva opet ka pogrešnoj obali.
Posle 80 godina obnavljamo Ruski naučni institut, a ni svoje ne umemo da vodimo.
Onaj doveo 15000 ljudi u selo sa 900 stanovnika i razvalio stadion da bi odatle počeo kampanju?
Pesak po travi razgrtale građevinske mašine u bojama stranke. Ništa mu više nije ostalo, laži su ogoljene, na dnevnoj bazi poskupljuje i vazduh.
Udri po onome gde je lobotomirani glasač najtanji.
Neće u NATO.
Ura!
”Dođe li do sukoba neće biti pšenice, gasa, nafte ni derivata a pitanje je koliko će biti soli, ulja – mi na današnji dan imamo svega dovoljno.”
Boško Buha i Čikalo, setim se, so je život.
Njegovi ispisuju po zidovima parole ‘Srbe na vrbe’ da bi za to optužili novosadske studente.
Na listi mu i penzionisana medicinarka koja živi na Pinku i akademik iz dinastije Karić, zajedno sa precvalim i nešto mlađim starletama koje više ne mogu da zarade ni za puder.
Pinkov ‘Magazin IN ‘ je izbacio više poslaničkih kandidatkinja nego Beogradski univerzitet.
Premijerka proziva Prorektora Beogradskog univerziteta jer je potpisao za listu koja joj nije po volji?
Istu potpisao i predsednik SANU.
Radikali su Srbiju napravili najgorim mestom za život u Evropi. Pišu se ode jednom od ideologa radikalskog sveta, profesoru njegovom mentoru koji je dovodio policiju na fakultet da bije studente.
Kriju kako je završio.
Neki i dalje traže picinu dlaku u stavovima opozicije oko Nagorno Karabaha.
Opozicija puna ‘boraca’ koji bi da Vučićev svet počne da se kruni, ali su protiv onih koji bi jedino mogli da ga okrune.
Juče je Srbija slavila Sretenje – najgori dan od dolaska Vučića na vlast
Dodaj komentar