Žureći da ih što pre „postave na noge“ i „pomognu“ im da naprave prve korake, roditelji često deci obuvaju prve cipelice pre vremena i time nesvesno prave grešku koja može dovesti do deformiteta stopala, kukova i kičme.

Pritisnuti okolinom koja neumorno ponavlja pitanje: „A jel prohodao, prohodala?“ i željom da pokažu da jeste, na još osetljiva stopala nazuvaju cipele čim se dete usparavi uz nameštaj. Tada često kreće „nemilosrdno obučavanje“.

beba

„Ja sam poslušala prodavačicu, starija žena. Rekla mi je da je najbolje da kupim cipelice čim beba stane na noge, jer će joj one fiksirati zglobove i pomoći da što pre prohoda. Prihvatila sam njen savet, ipak toliko godina radi u prodavnici bebi obuće. Kupili smo jedan broj veće, da iza pete stane prst, tako nam je rekla. Anji se nije baš dopalo da po stanu hoda u njima. Saplitala se, izuvala ih je i plakala kada treba da joj ih ponovo obujemo. Digli smo ruke od obuvanja i ostavili je da hoda u čarapicama. Bogu hvala na ovoj odluci, jer smo kasnije od pedijatra saznali da nismo smeli da joj obuvamo cipelice dok ne prohoda, priča 35-godišnja mama Ana koja je požurila sa prvim cipelicama.

Kad je pravo vreme?

Vaše dete je prohodalo onda kada napravi osam samostalnih koraka, bez vaše pomoći i pridržavanja. To je pravo vreme za kupovinu i obuvanje prvih cipelica. Uspravljanje i hodanje uz nameštaj još uvek nije znak da pojurite u kupovinu. U ovom slučaju, cipelice mogu da nanesu više štete nego koristi. One neće pomoći vašem mališanu da prohoda niti će to ubrzati. Prohodavanje dolazi sa neurološkim sazrevanjem deteta i na to se ne može uticati spolja, ni cipelicama, niti raznoraznim pomagalima. Cipele nikad i nisu služile da se nauči hod, već da u njima hodamo u različitim vremenskim prilikama i po različitim podlogama.

stopala-bebe

Pedijatri se slažu da je najbolje da dete prohoda boso ili u čarapicama jer će na taj način ojačati mišiće i učvrstiti zglobove stopala.

Kada primetite da ono više ne širi prstiće dok korača da bi održalo ravnotežu, kada čvrsto punim stopalom dodiruje tlo pri koračanju i pravi osam i više koraka samostalno, možete obuti prve cipele!

Prerano obuvanje cipelica, već sa šest, sedam meseci, preveliko je opterećenje za još uvek nedovoljno razvijene mišiće. One vuku bebina stopala spolja dok sedi ili dok je u rukama, ometaju joj pravilan položaj tokom puzanja. Ako je napolju hladno, uvek joj umesto cipelica možete obuti toplu nehodajuću obuću ili deblje čarapice.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju „kriva stopala“ odnosno kada zauzimaju nepravilan položaj pri hodu, kada stopala idu ka spolja ili ka unutra. Tada se za korigovanje rade cipelice po meri i dete ih nosi još u fazi prohodavanja.

Kako odabrati dobre cipelice?

Kod kupovine prvih cipelica postoji nekoliko pravila kojih bi trebalo da se pridržavate. Prvo nemojte praviti grešku kupujući prevelike cipelice, jer „bebino stopalo tako brzo raste“. Jeste, činjenica je da brzo raste, ali je i činjenica da prevelika obuća može dovesti do nepravilnosti u hodanju koja se kasnije teško ispravljaju. Ovo važi i kad su cipelice premale, preuske ili preširoke. Cipelice moraju biti tek toliko veće od stopala deteta da ono ima prostora da raširi prstiće.

prohodavanje

Bilo bi dobro da budu od prirodnih materijala, da bi noga mogla da diše i da bi se sprečio nastanak gljivica i znojenje.

U fazi prohodavanja, đon cipele trebalo bi da bude elastičan da bi stopalo moglo nesmetano da se savija. Uvek probajte nekoliko modela, da vidite koji najbolje odgovara vašem detetu i u kom se oseća prijatno. Ne zanemarujte njegov plač, sigurno mu ne prijaju!

Dečije stopalo je izuzetno osetljivo, kosti i zglobovi su još uvek mekani, mišići i tetive nedovoljno jaki da izdrže opterećenje težinom tela. Zato cipela mora biti stabilizator, sprečiti deformitete stopala i istovremeno obezbediti dovoljno stabilnosti da bi dete hodalo.

Gde se prave greške?

decak

Roditelji koji nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta i njenim zakonitostima često prave greške i požuruju svoje dete da prohoda. Ovo su, po mišljenju pedijatara, neke od najčešćih:

  • Prerano obuvanje cipelica, da bi se podstaklo prohodavanje.
  • Stavljanje u dubak.
  • Postavljanje deteta na nogice kada nije spremno, pri čemu se ono vuče za ruke “kao da visi sa štrika”.
  • Pridržavanje da bi izbeglo pad na guzu.
  • Odvajanje rukica od nameštaja dok uspravno stoji, čime ga možete preplašiti.

Koje igračke su najbolje za decu?

 

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here