Lifestyle Magazin

Kada postave dijagnozu ići ćeš kod sveštenika, hodže, šamana. Vodićeš ga da pliva s delfinima

majka-dete-dijagnoza

Jedna majka napisala je na Tviteru tekst koji je, kako kaže, posvetila svim roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Njene reči uzdrmale su sve koji su ih pročitali.

Tekst prenosimo u celosit.

Roditelj si deteta sa smetnjama u razvoju? Tebi ovaj tekst posvećujem. Imaćeš dobre i loše dane.

Razumeće te oni koji dele tvoju muku. Ostali neće, i nemoj to da očekuješ.

Uradićeš sve što je u tvojoj moći da svom detetu pomogneš. Ići ćeš po bolnicama, klinikama…

Doživljavaćeš razne neprijatnosti. Tražićeš po netu snimke dece sa tom dijagnozom i upoređivati.

Kad detetu postave dijagnozu, probaćeš i druge stvari, jer to prosto nije dovoljno, mora da postoji još nešto.

Uključićeš se u neke forume, viber grupe, društvene mreže… Dobićeš pregršt saveta.

Ići ćeš po crkvama, manastirima, molićeš se, nadaćeš se.

Posetićeš sveštenika, hodžu, šamana, gurua, vračaru, bioenergetičara, astrologa.

Prodaćeš auto da pošalješ detetovu kosu na analize u Norvešku.

Uradićeš još brdo testova koji će te koštati bogaoca.

Onda ćeš probati jedan preparat, pa drugi, pa treći. Na suplemente ćeš mesečno davati prosečnu platu.

Ako budeš u mogućnosti, vodićeš dete u Soči da pliva sa delfinima.

Ili na tretman matičnim ćelijama. Tamo ćeš kupiti razne suplemente i vratićeš se kući, bez dinara i bez nade.

Onda ćeš opet da se ponadaš.

Otići ćeš kod nekog čuvenog drmr, koji će ti isto reći što i onaj prvi doktor kojem si se prvo obratila/o za pomoć, ali će ti on prodati neki čudotvorni lek.

I opet sve ukrug – nada, razočarenje, otrežnjenje i opet si bez dinara. Onda ćeš probati da socijalizuješ dete, da pokušaš da i ono bude deo ovog društva. Izbaciće te iz autobusa.

Igraonice. Tržnog centra. Ružno će komentarisati tvoje dete. Ti ćeš prvo da se svađaš, posle ćeš postati ravna crta.

Poželećeš i ti da se družiš.

Dok si tražila lek i rešenje, društvo ti se osulo. Ostao ti je manje više – niko. Posvetićeš se sebi i često će te mučiti griža savesti zbog toga.

Tu i tamo, popićeš i neku kafu sa nekim ljudima. Pričaće ti o svojim problemima. Jednoj je pukao nokat, jednoj brak, jednom branik i kaiš motora, jednom cev u kupatilu.

Belo ćeš gledati i slušati, klimati glavom uz sleganje ramenima i „Žao mi je“. A nije ti žao. Ravnodušna si postala.

Zavidećeš svim tim ljudima na njihovim problemima, a kod kuće ćeš samu sebe da tapšeš po ramenu. Vremenom ćeš biti bolje.

Smejaćeš se, šaliti, radovati se malim/velikim stvarima, oporavićeš se, uživati u životu. Jer život je prosto takav.

Ali treba da znaš, da sve ono što si prošla, nije bilo uzalud, na tom putu si naučila mnogo. O sebi i o drugima.

I nisi sam/sama, nisi lud/luda, neuk/a, sujeverna, glup/a. Ti si ja i ja sam ti i ima nas mnogo i svuda.

I nije sramota, pričaj, podeli iskustvo, nekome će ono biti dragoceno, nekome će baš to biti ona ruka koja ih je potapšala po ramenu.

Deca sa smetnjama u razvoju u domovima žive kao u paklu: Zavezani za krevet, u fekalijama, bez medicinske nege

145 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap