izgubljen novcanik
Magazin

Roditelj je jedini pravi primer svojoj deci, a moje dete je videlo šta sam uradio

Sve stvari imaju svog vlasnika.

Juče sam sa porodicom otišao u katedralu i tamo je moja ćerka zatekla novčanik sa novcem koji je bio na stepenicama ulaza, u kome se nalazilo oko 400 dolara.

Videvši da se moja ćerka raduje rekavši “vidi tata“, ja sam joj na to rekao da novčanik čeka nekog da dođe da ga pokupi, ali nažalost nakon 30 minuta niko nije došao.

Pošli smo ka kolima i u novčaniku zatekli račun za vodu uz pomoć kojeg smo mogli da uđemo u trag osobe koja je izgubila ovaj novčanik. Kada smo došli ispred stana, jedna gospođa zrelih godina je otvorila vrata, video sam da su joj oči crvene, pa sam pretpostavio da je plakala.

Pošto sam u rukama imao teglu meda, gospođa je mislila da sam prodavac, na šta je sa tugom rekla: “Oh mladiću, kupila bih med ali sam izgubila svoj novčanik sa svom penzijom koju sam podigla.“.

Nisam oklevao ni trenutka, izvadio sam novčanik iz džepa i upitao je da li je njen. Čim ga je spazila, izraz lica joj se promenio, uzela je novčanik, zagrlila me i hrapavim glasom izgovorila: “Hvala ti mladiću, hvala puno. Bog te blagoslovio.“.

Kada me je pustila iz zagrljaja, otvorila je novčanik i izvukla jednu novčanicu od 50 dolara i rekla mi je: “Uzmi sine, ovo je za tebe.“. Pošto sam odbio da uzmem i plus sam vratio novčanik vlasnici, mnogi bi rekli da sam budala, ali imao sam više razloga to da ne učinim.

Prvo, da sam uzeo novčanik, to bi bila pljačka, a drugo i najvažnije je to što je moj otac uvek govorio da je roditelj primer svojoj deci, a moje dete je videlo šta sam uradio.

Osećao bih grižu savest znajući da se neko zbog mene loše oseća, a meni i mojoj porodici je dovoljno zadovoljstvo to što smo ulepšali dan toj gospođi.

Izvor: Facebook/Emotivci

Dete je gost u tvom domu: nahrani ga, vaspitaj i pusti!

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku