Film Magazin

Odigrao je neke od najlepših uloga u istoriji Holivuda, njegovo samoubistvo je rastužilo svet

robin-vilijams

Gospođa Dautfajer, Dobri Vil Hanting, Devet mesci, Noć u muzeju, Najbolji tata na svetu…samo su neka od filmskih remek-dela, kojima nam je glumac najtoplijeg osmeha ugrejao srca i izmamio osmehe. I po koju suzu…

Ali, život Robina Vilijamsa van kadra filmske kamere nije bio ni nalik likovima koje je igrao. Bar ne nakon teške bolesti koju je dobio, a koja mu je dijagnostifiovana tek nakon smrti, piše Still.

Borba sa “nevidljivim neprijateljem” koji ga je vukao u depresiju, ansioznost, gubitak volje i snage, bila je, očigledno, neizdrživa i preteška za Robina…Verujemo da bi bila za mnoge, pogotovo u neznanju protiv čega se borite.

Robinu Vilijamsu redak oblik demencije (tzv. demencija s Levijevim telima) je dijagnostikovan tek nakon smrti 2014. godine.

Šest godina nakon toga, dokumentarni film otkriva detalje o njegovim poslednjim danima. Cilj filma je podizanje svesti o tom specifičnom obliku bolesti koji je cenjenog glumca nagnao da sebi oduzme život.

Zašto je Robin Vilijams odustao od borbe i odlučio da krene u smrt?

Dokumentarac Robin’s Wish, detaljno opisuje borbu komičara sa progresivnom bolešću mozga.

Prema rečima njegove supruge, on nije bio svestan da ima ozbiljno oboljenje i da je skoro svaki delić njegovog mozga napadnut.

Baš zbog toga, njegova borba bila je teška i iscrpljujuća.

Iako je demencija dobro poznat pojam, specifični tip od koga je on patio javlja se retko, pa mnogi lekari ne uspeju da ga prepoznaju.

Odlikuju ga velike naslage određene vrste proteina u mozgu. Te naslage, koje se nazivaju Levijevim telima, deluju na hemikalije u mozgu, što utiče na memoriju pacijenta, njegove jezičke veštine i vizuelnu percepciju.

Zašto je Robin Vilijams odabrao smrt?

Najčešći simptomi demencije s Levijevim telima uključuju promene u razmišljanju, kretanju, spavanju i ponašanju.

Javljaju se problemi sa svakodnevnim zadacima, gube se mentalne sposobnosti, koncentracija i pažnja. Često dolazi do problema sa kretanjem i držanjem tela, uključujući usporene pokrete, otežano hodanje i ukočenost mišića.

Stanje pogoršavaju vizuelne halucinacije, a odmor ne dolazi ni u snu.

Sve to utiče i na promene u ponašanju i raspoloženju, pa se javljaju depresija, anksioznost i apatija. Na neki način, oboleli postepeno gubi kontrolu nad sobom, što može voditi u autodestrukciju.

Ova bolest mozga najčešće se javlja nakon 50. godine, ali može se pojaviti i kod mlađih ljudi. Tokom vremena, bolest napreduje, stanje se pogoršava, a oboleli postaje sve više zavisan od drugih ljudi koji se brinu o njemu.

To je bila tačka preko koje poznati glumac nije više želeo i imao snage da se bori. Verovatno ne želeći da bude teret svojm voljenima i da ga oni posmatraju kako propada do nivoa vegetiranja.

Pored toga što je teška i veoma retka, otežavajuća okolnost je to što ne postoji nijedan test za dijagnozu bolesti od koje je oboleo i Robin, a njeni simptomi se lako mogu pomešati sa simptomima Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Nažalost, ne postoji ni lek za demenciju s Levijevim telima.

Pa ipak, pojedini simptomi se mogu ublažiti lekovima, fizikalnom i radnom terapijom, kao i uz pomoć logopeda, neko određeno vreme…

9 velikih dela Robina Vilijamsa po kojima ćemo ga zauvek pamtiti

Share via
Copy link