Poznati hrvatski novinar i bloger, Domagoj Jakopović, poznatiji pod nadimkom Ribafish, doživeo je najveću moguću životnu tragediju, kada je pre četiti preminuo njegov trinaestogodišnji sin Rok.
Pokojnom sinu je obećao da će povezati plivanjem sva naseljena hrvatska ostvrva, a ovih dana je to i učinio, doplivavši do poslednjeg – pedesetog.
Projekat je nazvao “RokOtok”, kao pomoć deci da korisnije i lepše provode vreme .
– Kada se nešto obeća, to se mora ispuniti. Na teži, tužniji način, ali užasno sam ponosan i na sebe i na sve ljude koji su omogućili raelizaciju čitave priče – rekao je u razgovoru za IN Magazin.
– Pedeset ostrva, pedeset priča. Sad da mi neko kaže da su sva ta ostrva ista, tu sam ja da kažem da su sasvim drugačija. Ovde ne razgovaraju dve familije, tamo svi sa svima razgovaraju, dve različite priče.
Mislim da bi Rok bio ponosan na svog matorog, debelog i ćelavog i da bi rekao – ‘ajde, bar si nešto uradio – kaže emotivno Ribafish, a prenosi Index.
“Posvećujte više vremena deci”
Priznao je da je ponekad zbog prepreka razmišljao da odustane od čitavog poduhvata.
– Bilo me je strah i ljudi i glisera i skutera i morskih pasa, tuna, meduza. Da je prošlo nešto veće od pola metra, ja mislim da bih se samo stisnuo i pretvorio u fetus, više nikad ne bih plivao, ali eto, nešto me čuvalo – kaže on.
Pomoću “RokOtoka” čak šest hiljada klinaca učio je o važnosti ekologije, sporta i provođenja slobodnog vremena u prirodi.
– Poruka roditeljima je da pričaju s decom, da ih slušaju i da bitan deo dana odvoje za komunikaciju – to ne znači da vi kuvate ili radite stvari pro forme, a da se dete zabavlja uz kompjuterske igre.
Komunikacija podrazumeva razgovor. Sve bih dao da mogu ponovno da pričam sa Rokom i gledam ljude oko sebe koji u potrazi za slavom i novcem rade sve više. Taj jaz, deca imaju sve manje kulture, sve manje kućnog vaspitanja – zaključio je.
Bio na ivici da odustane od života
Podsetimo, Ribafish je pre četiri godine tragično izgubio 13-godišnjeg sina, o čemu je pre dve godine progovorio i na Okruglom stolu pod nazivom “Kako tugujemo? I zašto je to važno za decu i mlade?”, koji je organizovalo udruženje “Posmrtna pripomoć”.
– Kad sam shvatio da mog Roka više nema, samo sam izašao na put, hodao i nadao se da će me nešto zgaziti. Gubitak deteta je nešto najgore, sve boli, svaka sekunda je bolna. Prvih mesec dana sam bio u transu, mozak je brisao memoriju, nisam prepoznavao ljude na ulici – kaže on.
Iako je želeo da bude sam, shvatio je da to ne sme da učini.
– Bio sam i na ivici da odustanem od života, otišao sam na Zanzibar da posetim mesto koje se naziva “The Rock”, baš kao moj sin. Planirali smo da to mesto posetimo zajedno, kad maturira. Imao sam najcrnje misli, ali nešto mi nije dalo da oduzmem sebi život.
Napisao sam knjigu i započeo projekat “RokOtok” – plivamo između ostrva na Jadranu i pomažemo deci da više budu u prirodi, i provode vreme u veselju i druženju. Jedini savet koji mogu da dam da svatko potraži stručnu psihološku pomoć kad oseti da mu je potrebna – rekao je tada.
Izvor: Index.hr
Dodaj komentar