U jeku najveće borbe za zaštitu rečnih tokova i očuvanje životne sredine u selu Mačkatica nadomak Surdulice za kratko vreme se, kažu pojedini meštani, dogodio težak ekocid – tri kilometra reke Garvanice iz svog prirodnog korita premešteno je u cevi.
Da tragedija bude veća sve se dogodilo za mesec-dva na očigled meštana i prolaznika, koji i sada zatečeni ćute i gledaju kako se uništava ono što je priroda stvarala vekovima. Samo u jednom ne treba grešiti dušu – sve što je urađeno, na žalost, urađeno je po zakonu, što znači da su u ovom zločinu najverovatnije saučesnici neki nadležni organi države Srbije.
To će reći da je vlasnik ove minihidroelektrane (MHE), uredno i na vreme pribavio sve potrebne papire, što je potvrđeno u lokalnoj samoupravi.
A, prema raspoloživim podacima vlasnik MHE Dukat kako se zvanično zove je privredno društvo „Moja stara vodenica“ DOO iz Ježevice kod Čačka, čiji je osnivač i direktor izvesni Veljko Stoiber.
Bojan Belić iz sela Lebet, koji je u medijima pokrenuo ovu priču, kaže da se ime Veljka Stoibera u opštinama Surdulica i Vladičin Han, kroz razne papire i na internetu, provlači od 2015. godine.
Šta god i kako god nisu nam dobrodošli, jer šteta koja je naneta flori i fauni u dolini reke Garvanice košta neuporedivo više od 640 kilovata struje koliko proizvodi MHE“, poručuje meštanin Bojan Belić. On otvoreno traži podršku medija i zaštitara životne sredine i prirode i apeluje u prilog „radikalnijeg pristupa“ u sprečavanju ove izgradnje.
Garvanica je bistra, kao suza čista rečica, poručuje.
Onda su tu došli ljudi i pored reke sagradili divlje saobraćajnice, uništavajući zeleno šumsko bogatstvo i narušavajući prirodnu ravnotežu.
„Pogledajte šta su uradili od ove šume.
Da je neko od meštana nešto ovako napravio za čas posla bi završio u zatvoru“, jada se jedan meštanin ne želeći da se predstavi, iz straha od prisutnih moćnika.
A kada je posečena šuma i probijeni putevi stigle su mašine i njihovi opslužioci koji su mehanizacijom i motornim testerama u koritu reke za samo nekoliko sati napravili novu ekološku pustoš.
U dužini od oko tri kilometra posečen je kompletan zeleni omotač reke Garvanice, koji je predstavljao zaštitu za žednu šumsku divljač.
Uporedo su usledile nove nemile scene.
Filmskom brzinom u mahalu Dukat, u dolinu Garvanice, stigle su teške mašine, pa onda tone peska, džakova cementa i oko tri dužna kilometra ogromnih betonskih cevi.
Mahala Dukat i zelena dolina Garvanice, preko noći su se promenili.
Ceo kraj je spopala bela prašina od građevinskih radova koja stvara sumornu sliku naše stvarnosti. U međuvremenu Garvanica je dospela u stihove nepoznatog narodnog pesnika.
„Garvanice reko mila, Srbija te sahranila, Sahranila zakopala i u gvožđe okovala, Nema zore nema dana, bićeš večno zakopana“.
Veliki zaljubljenik u prirodu, Vranjanac Aleksandar Saša Belić čiji su koreni iz sela Lebet podno Čemernika, i koji često na putu do dedovine prolazi kroz Dukat i Mačkaticu, ogorčen je na sve što se događa.
– Ništa mi nije jasno – na Staroj planini hiljade ljudi digli se na ustanak da bi zaštitili svoje reke i sredinu u kojoj žive.I pobedili su sile mraka i zločina. Ovde u Mačkatici ljudi ćute, gledaju pa očekujem uskoro i njihove aplauze – navodi ironično Belić.
On je ubeđen da sve ovo ne može tek tako da se završi.
„I mi ćemo se okupiti sa budacima, krampovima i aparatima za varenje. Pozvaćemo da nam se pridruže svi ljude dobre volje. Pozvaćemo i prijatelje sa Stare Planine, iz Loznice da dođu i da nas edukuju. Tek ćemo se ćerati – poručuje Belić.
On kaže da je cela priča dobila ovakav karakter i ove razmere jer se svuda provlači ime bivšeg direktora Vlasinskih hidroelektrana iz Surdulice.
No, ne lezi vraže, ova priča ima dva nova i vrlo bitna detalja.
Prvi, da su ukupnoj situaciji navodno kumovale neke porodice iz Mačkatice koje su prodale zemlju novim investitorima i kod njih se zaposlili, pa im svakako nije interes da se situacija talasa. I zbog čega su izvršili pritisak na celo selo u smislu da „to tako treba“.
Dodaj komentar