Planinska rečica Brevina, na kojoj je izgrađena mini hidroelektrana uprkos tome što se nalazi u parku prirode Golija, koji je pod zaštitom UNESCO, nabujala je i izlila se 23. juna kod sela Božići u Studenici.
Od tad je brana MHE zatrpana kamenjem, cevi su potkopane, a put do sela Božići uništen, zbog čega meštani moraju da koriste obilazni, preko brda, koji je oko osam kilometara duži, piše Nova.rs.
Kakvu je pustoš oko sebe ostavila nabuljala rečica, a još više pokušaj da se on zarobi u cevi, nabolje pokazuju fotografije objavljene na Fejsbuk stranici Sačuvajmo reke Srbije.
Osim fotografija, sa ove stranice prenosimo i slikovit opis svega noga što se sa ovom rekom dogodilo:
Brevina, bistra i hladna planinska rečica koja se na par kilometara ispod manastira uliva u reku Studenicu nalazi se u parku prirode Golija i rezervatu biosfere pod zaštitom UNESCO-a.
To nije sprečilo nadležne u Ministarstvu saobraćaja, građevine i infrastrukture da izdaju dozvolu investitorima koji su ubrzo Brevinu u donjem toku ugurali u cevi, napravili veliki betonski vodozahvat kojim su presekli tok i promenili ga, a jedan potez iznad brane betonirali u samom koritu.
U međuvremenu smo od meštana saznali kako MHE Brevina ne radi, da nije ni puštena u pogon, nisu znali da nam kažu zbog čega.
Nakon ovogodišnjih junskih bujica, reka je pokazala svoju snagu i svoju pravu prirodu.
Podivljala i moćna, zaboravila je kako ljupko žubori kroz četinare dok vodeni kosovi – vodomari proleću iznad nje u titraju sunca kroz krošnje, pretvorila se u rušiteljku i samo delimično osvetila za zločin koji su joj pohlepni i beskrupulozni ljudi učinili.
Izvaljala je drvlje i kamenje, potkopavala cevi u koje su je gurnuli i ogolila ih, otkinula komade zemlje na onim mestima gde su cevi bile zakopane pored puta, zatrpala branu kamenjem do vrha, razrovala, uništila put i odsekla meštane od sveta, potekla putem i svuda okolo kuda ju je vodila snaga njenog toka.
Nanela je kamenje i pesak na obalu na kojoj su već posekli šumu, da bi instalirali cevi tako da nije imalo šta da zaustavi kamen koji je sad zaravan na samom ušću u Studenicu pretvorio u mesečev pejzaž.
Pešačenje uzvodno nije moguće, osim za prave avanturiste spremne da gaze kroz vodu, da se provlače ispod oborenih stabala, balansiraju na cevima, upadaju do struka u vodu, ogule laktove i kolena na kamenju i četvoronoške se penju na obalu na pojedinim mestima.
Brevina, jedna od deset ranjenih pritoka iz sliva Ibra u kraljevačkoj opštini, uspela je da pokaže onima koji su mislili da mogu da je olako devastiraju i eksploatišu, da njenu gorsku i plahovitu snagu pretvore u novčanice.
Time je pokazala šta ne treba raditi s prirodom i kako je tretirati. Ipak, previše štete za takvo narovoučenije, koje smo mogli da znamo i pre nego što bi bilo kasno, već je učinjeno – i materijalne, a najviše ekološke.
Nema riba, nema vodenih kosova, samo tužne razvaline zemlje i gole cevi svuda uz donji tok. Meštani nemaju put do sela pa koriste obilazni preko brda koji njihovo putovanje produžava za nekih osam kilometara. Za pretrpljenu štetu meštani ne znaju kome da se žale, još niko od nadležnih nije izašao na teren.
Dodaj komentar