Rezultati referenduma pokazuju da za april treba spremiti dosta džakova

Rezultati prošlonedeljnog referenduma, kao ni sam referendum, nisu zanimali dobar deo srpske javnosti, tačnije dve trećine. I pored brojnih tvrdnji o neregularnostima iz svih krajeva Srbije, Republička izborna komisija je odlučila da se glasanje ponavlja na 9 mesta.

O usvajanju Ustavnih amandmana odlučilo je oko 100 hiljada građana što i nije toliko mali broj i ne deluje strašno kada znamo da nam o gotovo svemu svakodnevno odlučuje jedan čovek. Taj čovek nam je i otac i majka i RIK, ako zatreba.

Nema ništa od nezavisnog pravosuđa

Sudija Miodrag Majić je gostujući na televiziji Nova, dan nakon referenduma, rekao da je ono što dodatno osnespokojava broj izašlih birača (oko 30 %), kao i pokušaji da nam se ta izlaznost predstavi nekakvim uspehom.

– Ako uporedimo izlaznost kada je reč o Ustavu i izlaznost kada je reč o predsedničkim izborima, vi ćete i tu videti da građani veruju o ono čemu mi stalno govorimo – da je ovde to ko je predsednik ko nosi izvršnu vlast, ili pak zakonodavnu vlast daleko bitnije šta su nam i ko su nam sudovi. A to je delom i zbog toga, plašim se da građani veruju da te dve grane fundamentalno utiču na to šta će i kako će sudovi raditi – rekao je sudija Majić.

Sudija je komentarišući rezultate referenduma kazao dao ispada da za to da li će Ustavni amandmani biti usvojeni odlučilo oko 100 hiljada ljudi, što je užasno malo kada je reč o ovako ozbiljnom pitanju.

– Ne treba zaboraviti da je u najvećem delu našeg evropskog puta upravo pravosuđe uvek bilo najveća prepreka i ja sa plašim da će ono ostati naša velika prepreka. A i sam način na koji smo sada posle toliko godina, navodno promenili stvari, sa ovako malom izlaznošću uz sve ove nepravilnosti koje mi viđamo u redovnim našim izborima, koje su deo folklora, očigledno i nažalost, ne mogu dovesti do boljeg pravosuđa – objasio je Majić.

Sudij Majić se često pojavljivao u javnosti i nastojao da objasni manjakavost predloženih, a sada i usvojenih Ustavnih amandmana, kaže da stvarne debate u medijima koja je i po zakonu bila nužna, pogotovo u medijma sa nacionalnom frekvencijom, gotovo da uopšte nije bilo.

Prema njegovim rečima, demokratija počiva na informisanom građaninu i da mi apsolutno možete praviti bilo kakve procese, referendum i izbore ali ako ljude držite u informativnom mraku, vi onda nemate demokratski proces.

On je gostujući na TV Nova, ukazao na razliku u glasanju između većih sredina koje su imale širi pristup informacijama iz različitih medija i onih kojima je to bilo uskraćeno.

RTS je po ko zna koji put pao na testu objektivnosti a da su se previše zaneli svedoči i obraćanje voditeljke koja sugeriše građanima da na referendumu glasaju za izmenu Ustava. O tome za šta glasamo sa Javnog servisa smo dobijali iskrivljenu sliku i informacije na kašičicu, do pred sam referendum kada je konačno emitovano par emisija na kojima se mogla čuti koja kritika savršenih amandmana koji će nam doneti nezavisno sudstvo i pravosuđe.

Prema zvaničnim rezultatima, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Čačak, Ljig i Lazarevac glasali su protiv Ustavnih promena.

Sudija Majić objašnjava da je za jednu uređenu demokratiju potpuno neprihvatiljivo da predsednik koji po Ustavu, predstavlja sve građane i odražava jedinstvo Republike Srbije iz partijske prostorije saopštava prvi rezultate bilo kojeg glasanja.

– Mi nažalost ne živimo uređenom demokratskom društvu. Ja sam potpuno siguran da predsednik koji izezetno pazi makar na rejtinge i šta građani vole, nije slučajno to uradio. Nego verovatno podgreva i sentiment građana koji vole tu čvrstu ruku i da taj jedan ko god to bio saopštava. Kakve institucije, kakvi sudovi, kakva druga tela, postoji jedan čovek koji nam kaže i kako je ko glasao, i kakav će biti kurs dinara i kojim ćemo pravcem ići politički. Nažalost to je deo ovdašnje kulture – objasnio je sudija.

Prve promene u sudstvu i tužilaštvu Majić očekuje od novog saziva parlamenta, najverovarnije na jesen dok sa druge strane ističe da bi kad je reč o tužilašvu, na osnovu svih uočenih nepravilnosti, nezavisno tužilaštvo već moglo da pokrene postupke.

Krađa na 3.932 biračka mesta

Predsednik Dosta je bilo Saša Radulović je objavio da su Suverenisti, nakon analize rezultata na 8.150 biračkih mesta, podneli krivičnu prijavu za falsifikovanje rezultata referenduma na 3.932 biračka mesta.

RIK je nakon sednice 21. janurara odbio prigovor o falsifikovanju rezultata referenduma koji je potpisao narodni poslanik Vladan Glišić na osnovu krivične prijave koju su podneli Suverenisti za 3932 biračka mesta.

Ludaci iz Raške BM 2 dodali 1773 glasača i tura od 65 naručenih izašlih im kasnila, ali prevideli da im sad fali 1773 primljena glasačka listića. NIŠTAVO! pic.twitter.com/zBBucm30yT

— Čarli Vafls (@CharlieWafflees) January 16, 2022

Jedan od zanimljivijih primera od 3932 biračja mesta iz krivične prijave koju su podneli Suverenisti je biračko mesto 60 u opštini Sjenica na kome je navodno bila 100% izlaznost, gde su svi birači, njih 771, glasali na referendumu. Suverenisti navode da je zapisnik uredno potpisan od svih članova biračkog odbora ali da je jednostavnim uvidom u zapisnik je očigledno da se jedno lice potpisalo za sve članove biračkog odbora.

U isto vreme RIK je odbio prigovore birača iz Tutina, sa biračkog mesta koje je obuhvaćeno krivičnom prijavom Suverenista, koji tvrde da su na tom biračkom mestu glasala samo 2 birača, dok u zapisniku stoji 202.

Prijave stižu i iz Bora, sa biračkog mesta 35, koje je obuhvaćeno krivičnom prijavom u kojoj se tvrdi da je ubačeno 130 glasačkih listića.

Pored Suverenista, na društvenim mrežama se dosta polemisalo o nepravilnostima, objavljivane su fotografije biračkih zapisnika i neregularnosti ali za sada nema nikakvih reakcija nadležnih, odnosno tužilaštva.

Šta će biti u aprilu

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u izveštaju o posmatranju referenduma navodi da je isti ostao u senci drugih političkih tema, kako u izveštavanju medija tako i u radu političkih aktera koji nisu pokazivali veliko interesovanje za referendumsko pitanje

Za razliku od skoro 4 hiljade biračkih mesta na kojima su uočene nepravilnosti, prema tvrdnji Suverenista, CRTA u izveštaju navodi da po obimu i intenzitetu, nepravilnosti nisu presudno uticale na ishod referenduma.

U izvešataju CRTE navodu se da je zabeleženo u značajnom broju prisustvo neovlašćenih lica na glasačkim mestima, a bilo je i slučajeva zastrašivanja i pritiska na posmatrače.

Na jednom od glasačkih mesta gde su uočene ozbiljne nepravilnosti, Posmatračka misija Crte registrovala je i tzv. punjenje glasačke kutije, odnosno istovremeno ubacivanje više desetina glasačkih listića u kutiju, čime je prekršeno pravilo “jedan čovek, jedan glas”.

Međutim, posmatračka misija Crte u izveštaju o posmatranju referendumskog procesa ozbiljnost i učestalost takvih neregularnosti i u prethodnim izbornim procesima, a posebno činjenica da posle njih nisu usledile reakcije nadležnih institucija, vidi kao ilustraciju lošeg stanja izbornih uslova u Srbiji i razlog za zabrinutost pred predstojeće izbore.