Sofija Mandić, pravnica i član Centra za pravosudna istraživanja, Slobodan Orlović, profesor Ustavnog prava, Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji, i Milan Antonijević, pravnik, govorili su za RTS o predloženim izmenama Ustava o kojima ćemo glasati na referendumu 16. januara.
Podsećamo, ukinut je cenzus te će za usvajanje Akta o promeni ustava odlučivati većina od ukupno izašlih.
Dakle, prema izmenama Zakona o referendumu, nije važno koliko će građana izaći na glasanje o Aktu koji se tiče svih nas da bi glasanje uspelo.
Pravnik Milan Antonijević je u specijalnoj emisiji na RTS-u rekao da se Ustav mora izmeniti u svim onim delovima koje je 2007. godine navela Venecijanska komisija.
Za kritičare RTSa i javnog servisa, pogledajte emisiju gde smo juče burno diskutovali o izmenama Ustava i pravosuđu, od odlične pripreme voditeljke Bojane Mlađenović, do balansa u studiju, bez greške. Hvala @RTS_Vesti i ne durite se više, dođite na tviter. https://t.co/sOJNv9szWE
— Milan Antonijević 🇷🇸🇪🇺 (@AntonMilan) January 5, 2022
– Oblast pravosuđa veoma je značajna. Sve ono što vidimo na terenu, u tužilaštvu, u sudstvu, Državnom veću tužilaštva, u Visokom savetu sudstva, govori o preteranom uticaju Narodne skupštine, a mnogo više političkih stranaka. To se prelama i na pravosuđe i mislim da ove predložene izmene daju dovoljne garancije da će se otići korak dalje – kaže Antonijević.
Antonijević je rekao da je dokument prošao mnogo testova.
– Same sudije i tužioci su kroz svoja udruženja dali svoje predloge. Oni su usvojeni tokom javne rasprave – ističe Antonijević.
Ustav se menja kada postoji određena društvena saglasnost
Sa druge strane, profesor Ustavnog prava Slobodan Orlović kaže da se Ustav menja kada država odluči da ga je potrebno menjati i kada postoji određena društvena saglasnost.
Boji se da je postupak promene ustava pokrenut ne zato što postoji društvena potreba, već zbog evropskih ili evroatlantskih integracija.
– Menjamo ustav ne zbog toga što je to društvena potreba već zato što to neko traži – smatra Orlović.
Ustave su, kaže, promenile i zemlje iz regiona, pa je red i na Srbiju.
Ukazuje da ni u evropskim zemljama ne postoji jednoobraznost, navodeći kao primere izbor sudija, pitanje da li je sudijska funkcija stalna ili nije.
Što se tiče samog sudstva, kaže da i sada postoje dovoljne garancije nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti, i da to samo treba sprovesti i nadograditi.
Mandićeva: Tužilaštvo ostaje produžena ruka izvršne vlasti
Pravnica i član Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić kaže da se najviši pravni akt menja u predstavničkom telu koje je jednopartijsko, što je, navodi, konstatovala Venecijanska komisija u svom mišljenju 2021. godine.
Ukazala je, navodeći rezultate istraživanja, da 92 odsto građana ne zna zašto se menja Ustav. To, kaže, govori o društvenoj nedozrelosti da se ova stvar u ovoj ovom trenutku menja.
Kada su u pitanju konkretna rešenja, smatra da jedan od najvećih argumenata zašto treba glasati protiv jeste kakva je vizija tužilaštva nakon 16. januara.
– Visoki savet tužilaca će imati jednog izbornog tužioca manje nego što je to sada prema važećem Ustavu”, navodi Mandićeva.
Podseća da je Venecijanska komisija i 2007. i 2021. godine rekla da je zabrinjavajuće da postoji politička većina koja upravlja tužilaštvom.
Ističe da u novom aktu ostaje, kako je rekla, “vojna hijerarhija”, protiv koje su se tužioci godinama bunili, nazivajući je “sovjetskom i monokratskom”.
– Tužilaštvo ima nadležnosti koja se praktično približavaju nadležnostima suda, a po ovim rešenjima ostaju produžena ruka izvršne vlasti i to je problem – ocenjuje Mandićeva.
Hadžiomerović: Ovo je korak unapred u odnosu na sadašnje stanje
Sudija Omer Hadžiomerović kaže da pravosuđe neće postati nezavisno ako se usvoje izmene same po sebi, ali mu se čini da je to korak unapred u odnosu na sadašnje stanje.
– Ustav se menja zato što je naša država rekla u pregovorima sa Evropskom unijom – slažemo se, postoji politički uticaj na sudstvo i mi se obavezujemo da promenimo Ustav, da barem na normativnom planu smanjimo takvu mogućnost – objasnio je Hadžiomerović.
Ima, kaže, i dobrih i loših strana, ali se glasa o celom paketu.
– Zato procenjujem da ovo jeste korak unapred, nije neki epohalni korak, ali jeste korak unapred – dodaje Hadžiomerović.
Ističe da iskustvo uči da nijedna politička vlast neće dobrovoljno da se odrekne uticaja na pravosuđe.
– Meni se čini da je ova vlast svoje pravo lice pokazala u svom prvom nacrtu, koji je bio jako loš, koji je uradilo Ministarstvo pravde. Velikim naporom nevladinih organizacija, stručne i profesionalne javnosti, došli smo do ovoga što sada predstavlja napredak u odnosu na prve loše nacrte – objašnjava Hadžiomerović.
Za šta glasamo na referendumu 16. januara i zašto na brzaka menjamo Ustav?
Dodaj komentar