Fondacija Alek Kavčić je 12. janura objavila prve besplatne udžbenika za učenike osnovnih škola u Srbiji, što je bio razlog da izdavači koji su pokrivali najveći deo tržišta počnu borbu radi zadržavanja dosadašnjeg profita.
Ta borba se ne stišava, a vodi se kako u medijima, tako i u školama stižući i do Ministarstva prosvete.
U igri je čak i promena Zakona o udžbenicima.
Iako je sasvim prirodno da jedna firma “grize” kako bi zadržala svoj deo tržišnog kolača, problem leži u tome što izdavači udžbenika posluju u oblasti koja je previše bitna za jedno društvo da bi bila prepuštena principima slobodnog tržišta.
Kada je reč o osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji, dokaz da novac tu ne bi smeo da igra bitnu ulogu zabeležen je u Članu 71. Ustava Republike Srbije i glasi:
“Svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.”
Ako znamo da komplet udžbenika za osnovnu školu dostiže cenu od 20.000 dinara, jasno je da učenici to pravo ne ostvaruju.
Sa pojavom besplatnih udžbenika mogli bi da budu bliže ovom “slovu na papiru”, ali je već sasvim jasno da izdavači neće tako lako dopustiti da do toga i dođe.
Tako je Udruženje izdavača na pojavu prvih besplatnih udžbenika prvo reagovalo saopštenjem da se njihovim preuzimanjem sa sajta besplatnabiblioteka.com krši važeći Zakon o udžbenicima i Standardi kvaliteta udžbenika koji uključuju standarde kvaliteta štampe, prilagođavanje specijalnim formatima za slepe i slabovide učenike…
Na sličnom tragu je bio i ministar prosvete Branko Ružić koji je u intervjuu za Nova.rs rekao da model besplatnih udžbenika profesora Kavčića, iako deluje atraktivno, pokreće mnoga pitanja, počev od toga kako urediti sistem, a ne narušiti fer uslove poslovanja i konkurenciju, kako ne narušiti autorska prava.
Iako je dodao da ne staje na stranu bilo kog izdavača, na stranu Kavčićeve fondacije svakako nije stao, bez obzira na to što je Ministarstvo na čijem je čelu iste udžbenike odobrilo.
Nejasno je kako je Ministarstvo prosvete moglo da odobri udžbenike koji nisu u skladu sa Zakonom o udžbenicima. A što se tiče autorskih prava, osim što iz Fondacija Kavčić tvrde da niko nije oštećen i da su prava autora jasno definisana ugovorima, do sad nismo čuli ni jednog jedinog autora da se požalio.
Izleda da besplatni udžbenici i nisu mimo zakona, pa postoje indicije da su izdavači promenili taktiku i rešili da utiču na promenu samog zakona.
“Na redovnom sastanku sa izdavačima, u okviru tačke Razno, pojedini izdavači su pokrenuli pitanje izmene Zakona, budući da je važeći Zakon o udžbenicima usvojen 2018. godine”, rečeno je iz Ministarstva prosvete.
Predstavnici Ministarstva su nakon toga, kako je rečeno za naš portal, zamolili učesnike sastanka da se pisanim putem obrate Ministarstvu i dostave svoje predloge koje članove Zakona, po njihovom mišljenju, je potrebno menjati.
I dok iz Ministarstva tvrde da to ne znači da će Zakon biti menjan, koje zakonske odredbe bi izdavači da menjaju, za sad ostaje nepoznato – odgovore na to pitanje od njih do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Iz Ministarstvo poručuju i da, čak i ako dođe do izmena Zakona, to neće bit rađeno brzopleto. To znači da do promena ne može doći dovoljno brzo da bi uticale na narednu školsku godinu.
Ono što će, međutim, imati uticaj na to koje će udžbenike osnovci koristiti u toku naredne školske godine, jeste mišljenje predmetnih nastavnika, a u njegovom nedostatku odluka direktora.
Oko izbora udžbenika iz određenog predmeta, za konkretnu školu, po pravilu se dogovaraju predmetni nastavnici. Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, međutim, napominje da to tako funkcioniše tamo gde nastavnici znaju šta hoće.
“Ali sigurno ima škola gde direktor odlučuje, a direktora je lakše privoleti na svoju stranu”, smatra Janković koja radi kao nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi.
To je mesto gde bi pritisak mogao da ima efekta i izdavači to znaju. U prilog tome govori saopštenje koje je Udruženje izdavača početkom februara poslalo direktorima osnovnih škola.
Kako je iz Unija SPRS saopštila, Udruženje izdavača je tom prilikom “podsetilo” nastavnike da biraju samo one udžbenike koji se nalaze u Katalogu odobrenih i da izdavačke kuće, članice Udruženja “stoje iza kvaliteta svojih izdanja”.
Iz Unije na to odgovaraju da su svi udžbenici koje odobri Ministarstvo opcija, bez obzira na Katalog, i da pored kvaliteta, ne sme da se zanemari dostupnost udžbenika široj populaciji učenika, “a nesumnjivo je da su besplatni udžbenici svima dostupni”.
“Upravo, lakši put do udžbenika, može biti siguran put ka završetku osnovne i upisu srednje škole. Zar to nije cilj od najšireg društvenog značaja?”, navedeno je u saopštenju Unije uz podsećanje da je u Srbiji dva odsto stanovništva nepismeno, 11 procenata sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, dok je 2,68 odsto bez stručne spreme.
Iako se kraj rata ne nadzire, možemo samo da se nadamo da će bar neka bitka biti dobijena u korist onih kojima besplatni udžbenici znače opismenjavanje ili kvalitetnije obrazovanje, prenosi portal Nova.
Ovde je kristalno jasno šta je najširi društveni interest i suštinsko poštovanje zakona o školovanju. Shodno tome država treba jasno, nedvosmisleno i bez oklevanja da reaguje na kriminalne zahteve privatnih izdavača usmerene prema zakonodavcu, direktorima i nastavnicima i spreči njihovu dalju koruptivnu praksu i ne dozvoli da vrše prikriveni pritisak na roditelje. Ovi izdavači pokušavaju da i dalje ostvaruju enormne profite jer su neki od zakona za ovu oblast tako pisani kao da su im donosili sami izdavači po svojoj meri.