Svi znamo za legendarni bend Faith No More, a mnogi od nas su imali to zadovoljstvo da ga pogledaju uživo, neki i više puta. Sada već davne 2010. godine, razvalili su nastupom na Exit festivalu u Novom Sadu, kada su fanovima priredili preko dva sata nezaboravne svirke.
Da nije u pitanju samo bend koji je došao da pro forme odradi svoju svirku, već zna ponešto o Srbiji i o našoj kulturi, svedoči činjenica da je popularni Majk Paton otpevao pesmu „Ajde Jano“ tokom nastupa na festivalu.
Međutim, da muzika nije samo jedina konekcija sa našom kulturom, svedoči i biznis potez njihovog basiste i jednog od osnivača benda, legendarnog Bila Goulda. On je tokom mnogobrojnih poseta Balkanu, a posebno Srbiji, razvio veliku ljubav prema našem nacionalnom ponosu – rakiji.
Ta ljubav je prerasla u nešto mnogo ozbiljnije, jer je Gould osnovao sopstveni brend šljivovice, koji je nazvao „Yebiga“ (ne, nije greška u pitanju), rešen da obrazuje Amerikance i da ih nauči koje je pravo žestoko piće.
Rakiju upoznao na turneji po Mađarskoj
Gould se sa rakijom prvi put susreo na turneji benda po Mađarskoj, davne 1991. godine. Na pomenutom koncertu se pojavila gomila fanova iz Srbije, koji su nekako dospeli do bekstejdža i ponudili mu flašu prave srpske, domaće rakije. Iako do tada nije znao ništa o našoj zemlji, ni o našem popularnom piću, potegao je gutljaj i to je bila ljubav na prvi pogled.
– Bilo je to nešto novo, potpuno drugačije. Tada nisam imao iskustva, ne sećam se dobro ukusa, ali sećam se da sam se osećao jako dobro. Tada je to bila samo još jedna nova „stvar“, morao sam da probam sa svojim bendom lokalni specijalitet – priča Bil za Serbian Times.
Gould je nakon toga posetio Balkan minimum četrdesetak puta, privlačio ga je mentalitet i gostoprimstvo naših ljudi, a svaku posetu je koristio i da se što bolje upozna i sa rakijom.
Klinci krali rakiju od roditelja da počaste bend
Nije se libio da na turneji svog benda spava i kod fanova, neretko i na podu, ukoliko nije bilo druge solucije, u pravom pankerskom maniru. I uvek je neko u šteku imao dedinu rakiju za degustaciju.
– Kada smo bili u Makedoniji, klinci bi krali rakiju od matoraca, da nas počaste, pa sam imao priliku da probam mnogo dobrih stvari. Moja ljubav prema rakiji je otišla toliko daleko, da sam počeo da je donosim kući u Kaliforniju. Ukoliko bi neko od mojih prijatelja išao u Srbiju, pitao bih ih da li mogu da mi donesu nekoliko flaša. Uglavnom šljivovicu, ali sam probao i dunju, kajsiju i druge dobre stvari – objašnjava Gould odakle ljubav prema rakiji.
Srpska rakija bez premca
Dugo vremena je pričao ekipi iz San Franciska o čudesnom srpskom piću, a onda je odlučio da mora da im donese da ga probaju. Prilikom brojnih poseta regionu, zaključio je da je ipak srpska rakija najbolja od svih.
– Proizvodni proces u Srbiji najsofisticiraniji. Ima mnogo dobrih rakija na celom Balkanu, makedonska je odlična, crnogorska je „ubica“, bosanska takođe… Ali srpska ima najfiniji i najkompleksniji ukus, a i šljive iz Srbije su veoma jedinstvene, jednostavno su najbolje – priča Gould za Serbian Times.
Dosta mu je bilo da samo kupuje rakiju, već je želeo da pokrene sopstvenu proizvodnju koju će moći da uvozi i u SAD i plasira na tamošnje tržište.
– Činjenica je da je jedini način na koji sam ikada ranije mogao da dobijem dobru rakiju je da putujem Balkanom i napunim kofer ili da čekam da neko donese flašu odatle. Najbolje rakije se retko kupuju u prodavnicama, već se pijuckaju u nečijem domu i čuvaju za doček porodice i prijatelja – kaže Bil, a prenosi sajt The Sprit Business.
Pokrenuo sopstveni brend u saradnji sa porodicom iz okoline Kraljeva
Tako je prilikom jedne od brojnih poseta Srbiji, došao u kontakt sa porodicom iz okoline Kraljeva, koja se već više od veka bavi proizvodnom rakije. Imaju svoje voćnjake na padinama Goča, a već tri generacije prave sjajnu šljivovicu.
Smišljajući ime za brend, izbor je pao na „Yebiga“, ne kao neki vid vulgarnosti, nego više kao uobičajenu srpsku uzrečicu, koji ljudi izgovaraju skoro u svakoj prilici, pa i kad se osećaju dobro.
– Moj cilj je bio da „Yebiga“ bude rakija koja se po kvalitetu može suprotstaviti najboljim porodičnim receptima, kako bismo mogli da uživamo u dobrim stvarima, bez potrebe da čekamo neki događaj koji će nam promeniti život. Siguran sam da ima ljudi u SAD kojima ovaj ukus doma nedostaje čak i više nego meni – kaže Gould.
Počeo je da uvozi svoju rakiju i da je distribuira po Americi. Trenutno u ponudi ima dve vrste – „Prva“, koja se pravi od sorte šljiva „Čačanska rodna“ i koja je odležala minimum 18 meseci. Tu je i „Bela“, koja se pravi ukrštanjem dve sorte šljiva – „Čačanske rodne“ i „Čačanske lepotice“. Znači pravi ukus Šumadije u srcu Amerike.
Da sve bude u duhu bratstva i jedinstva, na etiketi se nalazi baka Ljubica iz Hrvatske, koja je pravila rakiju do svoje smrti u 102. godini.
Ne pije više američka s**nja
Kaže da jednog dana možda planira da proba i sa proizvodnjom u SAD, ali svakako ne uskoro, jer Srbija ima najbolju klimu, sirovine i tehnologiju – stare, oprobane recepte. Smatra da rakija nije piće za fensi masu, već za pametne ljude, koji znaju kako treba sa alkoholom, jer nije potrebna velika količina da se osećate sjajno.
– Kada probate rakiju u Bosni i Srbiji, na prvi pogled je isto, ali nije. Osećaj je potpuno drugačiji. To je veoma složena stvar koja seže duboko u podsvest. Kada pijem rakiju u nekom srpskom podrumu, osećam sve što me okružuje, ljude, zemlju i ljubav. Svaki put kada probam tu istu rakiju, ona me uvek vrati u taj isti podrum – kaže Gould.
On ističe da Amerikanci moraju da prošire svoju svest o ovom sjajnom piću, koje je i dalje potcenjeno u njgovoj zemlji, ali i njegovom dubokom kulturološkom značaju, koji je povezan sa njenom konzumacijom.
– Želim da svi mi koji je volimo možemo da je imamo i ovde, u ovom delu planete. Nemam više želje da konzumiram bilo kakvo američko industrijsko s**nje. Hoću pravu rakiju ovde, na mom stolu, u čaši – završava Bil za Serbian Times.
Izvori: Serbian Times, The Spirtis Business, yebiga.com
Bili je car!