Smokva, mušmula, šljiva, kajsija, jabuka, stara sorta kruške takuše stabla su voća koje je kalemio deda Dragoslav, u dvorištu kuće u ulici Vojvode Putnika 47 u Aranđelovcu.
Na 300 metara od smeštaja Mitrovića kuća počinje niz restorana u kvartu Šumadijska Skadarlija (Brestovi i vizija, Gorski car, Divljakovac, Lovački raj), do poznatog aranđelovačkog parka sa skulpturama ima oko 800 metara, a vetar sa Bukulje i nešto niža temperatura nego u centru grada na toj adresi uvek su prisutni.
Nekada su tu živeli Miličini baba i deda, kasnije je i ona tu stanovala sa porodicom, a danas se u prizemlju kuće građene šezdesetih godina prošlog veka odmaraju turisti iz Srbije i inostranstva, pišu Priče sa dušom.
U junu 2022. bračni par Đorđević, Milica (32) i Živojin (38) ugostili su prve posetioce i počeli da se bave turizmom u Aranđelovcu.
Renovirali su kuću i baš u vreme dok je Milica bila trudna rešili da krenu sa dodatnim poslom. Smeštaj je otvoren za javnost nekoliko dana nakon što je na svet stigla mala Lana.
– Moja baba Ljubica i deda Dragoslav se šezdesetih godina prošlog veka sele iz Vukasovaca (sela na desetak kilometara od Aranđelovca) i počinju da zidaju kuću u Otvorenom polju u Aranđelovcu. Najveći deo su uradili sami, sa svojih 20 prstiju, kao i uz pomoć prijatelja – majstora sa sela i iz grada, priča Milica koja je tu kuću nasledila sa 18 godina.
Prizemni deo objekta je od bukovičkog granita, a debljina zida od 50 cm odlična je izolacija, pa je leti za nekoliko stepeni hladnije nego u centru grada.
– Iako smo u obavezi da, po kategorizaciji, imamo klima uređaje, oni nam zapravo nisu ni potrebni jer kamen prirodno hladi prostorije, dodaje ona.
Kada su baka i deka preminuli prizemlje je ostalo prazno, zbog čega je Milica često razmišljala o tome kako bi bilo lepo da ga srede i izdaju.
– Otac mi je ovu kuću prepisao za života, tako da sam znala da ću jednog dana nešto ovde napraviti. U međuvremenu sam studirala i živela u Beogradu, zatim sam radila u glavnom gradu, sve dok nisam rešila da se vratim u Aranđelovac. Čak su mi i moji prijatelji, koji bi leti dolazili na moje rođendanske proslave, govorili kako je ovde lepo, mirno i idealno za antistres vikend-odmor, nastavlja Milica.
– U februaru 2022. počeli smo da renoviramo. Krenuli smo redom: malter, struja, voda, sve ispočetka. Stigli da završimo pre nego što se Lana rodila i krajem juna objavili na bukingu da izdajemo apartman, kaže Đorđevićeva.
Svakog turistu domaćini sačekaju sa kafom, ratlukom i sokom od zove ili višnje. Miličina mama Jadranka stanuje na spratu, pa gostima obavezno spremi pitu ili kiflice dobrodošlice.
Tu su dve spavaće sobe, dnevna soba i trpezarija, kuhinja i kupatilo. Mitrovića kuća ima parking, spoljni roštilj, prostor za igranje i ono što gosti najviše vole – dvorište. U jednom skrivenom ćošku su gobleni koje je baka nekad držala na zidu u dnevnoj sobi.
– Najviše nam dolaze ljudi iz urbanijih sredina i to uglavnom porodice sa decom. Rekli su nam da im se ovde najviše dopada to što se nalazimo u mirnom kraju, što ima dosta zelenila i malo saobraćaja, i što je svežije nego dole u gradu. Nadmorska visina je oko 300 metara.
– Planiramo da počnemo da vodimo goste na izlete u vidu piknika do imanja u obližnjim Vukasovcima, koje sam takođe nasledila. Voleli bismo da i tamo imamo neku atrakciju i smeštaj, mašta Milica.
Đorđevići u Mitrovića kući sve rade porodično. Supružnici se smenjuju oko turista, a njihove mame su tu da pomognu oko bebe, kao i u samoj kući, kad zatreba.
Osećaj da se nešto korisno radi za porodicu, ali i za grad pod Bukuljom iz kojeg oboje potiču, pogotovo na dedovini, prema Miličinim rečima, zaista nema cenu. Kad je ova kuća puna turista, srce joj je uvek puno.
Izvor: Priče sa dušom
Dodaj komentar