O uslovima u kojima žive kineski radnici angažovani na gradilištu LInglonga, spekulisalo se mnogo, međutim, naselja u kojima žive nikada nisu zabeležena okom kamere.
Ekipa N1 posetila je jedno od njih, u kojem živi 750 radnika, većinom Vijetnamaca. Reč je o barakama nedaleko od gradilišta buduće fabrike guma u Zrenjaninu.
U industrijsku zonu nadomak najvećeg gradilišta u zemlji, dovela ih je novinarka Vojvođansko istraživačko-analitičkog centra – VOICE iz Zrenjanina.
Prolazimo pored desetak skladišta lokalnih firmi, da bismo stigli do zapuštenih, donedavno napuštenih baraka. Stara skladišta sada su dom za 750 radnika angažovanih na gradilištu Linglonga.
Najviše ih je iz Vijetnama, njih 500 došlo je na drugi kraj sveta u potrazi za poslom i možda boljim životom. A dovedeni su ovde.
Mi smo stigli u vreme pauze za ručak. Jedu tamo gde nađu mesto da sednu, neki i stojeći.
Kamera im je privukla pažnju, deluju kao da ih je poseta obradovala. Jedan od njih koji se služi engleskim jezikom, sam se ponudio da nas sprovede kroz vijetnamski blok.
– Nemamo ormare, nemamo gde da držimo lične stvari – kaže taj Vijetnamac.
Na pitanje da li imaju dovoljno kreveta, odgovara:
– Kreveta ima dovoljno, ali nemamo gde da držimo naše stvari. Imamo duple krevete, gužva je i sve je nagurano.
Stari kreveti na sprat, nisu samo mesto gde spavaju, neki od njih tu provode i slobodne sate, na mobilnim telefonima koje ponekad nemaju kako da napune – jer često ostaju bez struje, koju za 750 ljudi obezbeđuje jedan agregat.
Nemaju ni osnovne kućne aparate, pa se oko obavljanja kućnih poslova snalaze. Veš peru hladnom vodom, jer tople nemaju dovoljno ni za kupanje.
N1: Ovo je kupatilo?
Vijetnamac: Da.
N1: Mogu li da uđem?
Vijetnamac: Da.
N1: Ovo je jedino kupatilo koje imate?
Vijetnamac: Ne, imamo još jedno takvo.
N1: Imate li tople vode?
Vijetnamac: Imamo, ali tople vode ima dovoljno samo za pet ljudi.
N1: Ovde vas je 700, a tople vode dnevno bude samo za pet ljudi?
Vijetnamac: Ovde nas je 500, i tople vode je dovoljno samo za petoro. Isto je i u drugom kupatilu.
Nije im trebalo mnogo da shvate ono što Zrenjaninci znaju već 17 godina – da je voda koja piju opasna po zdravlje.
Vijetnamac: Pogledajte kako izgleda čista voda.
N1: Tu vodu koristite za piće?
Vijetnamac: Ne, ja ne mogu da pijem tu vodu, ali neki ljudi je prokuvavaju i onda piju.
Možda su se baš zbog toga neki od njih razboleli – u improvizovanu bolničku sobi, jer lekara nemaju, kažu nam, smeštaju bolesnike. Ovi ljudi i u Vijetnamu su bili siromašni, ovde im je, ipak, kažu, gore.
Vijetnamac: Zato što nemamo vode, nemamo struje, sve je prljavo, nije čisto. Vrlo je loše. Sve. Pogledajte toalete, sve je loše. Nemamo ništa! Mnogo je problema. Pokušali smo sa Kinezima da pričamo o vodi, i ništa ne vredi. Hoću nazad u Vijetnam.
N1: Hoćete da se vratite?
Vijetnamac: Da!
I to pre zime – jer grejanja u ovim barakama nema.
Vijetnamac: Ne znam, tek sam stigao ovde, ne znam koliko hladno će da bude, nikad nisam video sneg.
N1: Nikad u životu?
Vijetnamac odgovara kroz smeh: Nikada.
Iako se raduju što će po prvi put u životu videti sneg, plaše se hladnoće i zimskih meseci. Mnogi bi želeli da odu odavde, ali nemaju lična dokumenta.
Kineske gazde, kažu nam, uzele su im pasoše, a vijetnamska agencija koja ih je angažovala, prekinula je svaki kontakt sa njima kada su stigli u Srbiju,
I tako im ne preostaje ništa drugo osim da svaki dan odlaze na posao, zbog kog su i došli na drugi kraj sveta. Na dva točka, opremljeni šlemovima čije boje ukazuju na to koje su nacionalnosti.
U pravcu gradilišta Linglonga, i za njih, neizvesne budućnosti.
Dodaj komentar