rade-slavuj
Magazin Novi Sad

Rade Slavuj iz Novog Sada, čovek koji uz zvižduk korača kroz život

U Novom Sadu žive brojni zanimljivi ljudi. Sa nekima od njih se susrećemo na ulici, a da često ni ne znamo ko su i čime se bave. Jedan od takvih, običnih, neobičnih Novosađana jeste i Rade Zdravković poznatiji kao Rade Slavuj. Rade se kao mali bojao se mraka pa je u mraku često zviždao pobeđujući tako strah koji je sam sebi stvorio a onda je nakon mnogo godina postao zviždač.

Njegovi tonovi su živi instrument, a priču o njemu podelio je Ivan Ramović na svom blogu Život u prolazu.

Tekst prenosimo u celosti.

Prvi put smo se sreli na Keju gde smo započeli deo razgovora o njegovom neobičnom talentu. Dugo godina je radio u jednoj osiguravajućoj kući i nakon penzionisanja slučajno je otkrio da može da zviždi i oponaša raznorazne zvukove i cvrkute ptica.

I sada dok šeta limanskim ili dunavskim parkom on zviždi i muzicira a od pre desetak godina počeo je ozbiljno da usavršava svoj talenat-zviždanje. Danas to zvuči ovako.

Čeka poziv od Kusturice

Kaže, ja sam se rodio zviždući a ne plačući, a voleo bih da ovo moje zviždanje iskoriste i filmadžije…

– Ima mog zviždanja u špici filma „Spomenik Majklu Džeksonu“, a i Kustu sam takodje prijatno oduševio. Očekujem njegov poziv.

Pokazuje u telefo, evo, ovo sam kod Mire Adanje Polak, ovde sam gostovao na Kolarcu

Ne može za sebe da kaže da je profesionalni zviždač jer svoj talenat ne smatra biznisom. Kažu da dosta ljudi ume da zviždi, ali mnogi ne znaju da se uz dosta vežbe može postati prava ljudska zviždaljka i da zvižduk poput ljudskog glasa može zvučati kao najlepši instrument.

Pitam ga, da li je džentlmentski zviždati za nekom lepom ženom na ulici? Kaže, naravno!

Sledeće nedelje odlazim kod njega na naselje Liman da završimo razgovor.

Iznenađenje na Limanu

Radetov stan je dizajniran u stilu „slavujevog carstva“, grane koje vise sa plafona i oko slika na zidovima, jedva se vide tv i kompjuter…. fenomenalna atmosfera, neobično, jedinstveno, neponovljivo.

Kaže, da kad bi mu neko sve te grane u stanu skinuo da bi tačno izludeo i da ne bi mogao da živi na nekom drugom mestu. Sve vreme sam se osećao kao da sam na nekoj planini i da sedim sa njim u nekoj šumskoj kolibi a ne u stambenoj zgradi blizu centra Novog Sada.

Probao sam Slavujevu rakiju i bila je odlična. Pokazuje na kompjuteru gde je sve još gostovao, evo, ovo sam ja kod Ognjena Amidžića na TV Pink

– Juče sam se vratio iz Temišvara, bio sam na jednoj promociji knjige, i tamo sam zviždao, bilo je fenomenalno, proveo sam se super – kaže Rade.

Sprema repertoar

Svoju veštinu i magični dar koji poseduje nije preneo na mlađe. Pitao sam ga, zašto? Da ih ima,vrlo rado bi radio sa njima… eto mogli bi da organizujemo neku radionicu kako ljudi da nauče da zvižde.

Njegovi planovi vezani su sada za pravljenje univerzalnog repertoara gde bi bilo svega, od Silvane do Nirvane, od madjarske, rumunske, ruske i francuske pa sve do srpske i romske muzike.

Posebno ceni rad violiniste Nemanje Radulovića i njegovo izvođenje „Niška Banja topla voda„. Kada sredi repertoar onda kreću pripreme i od proleća samostalni nastupi. Međutim, razmišlja i o uličnom zviždanju kao ulični svirač.

Zviždao bi se „Turski marš“, „Bumbarov let“, „Mala noćna muzika“, rumunska „Ševa“, francuske šansone, „Niška banja, topla voda“.

Jednom rečju Rade Slavuj u sedmoj deceniji naoružan pozitivnom energijom.

Ko zviždi zlo ne misli

Voli kad ga neko pozove negde da gostuje kao zviždač i da zviždi gde god i za šta god treba, možda u rijalitiju, dodaje.

Zainteresovani koji žele da angažuju zviždača mogu se javiti preko njegove zvanične FB strane.

On se ne žali, on uživa u životu, fenomenalno zviždi, a u narodu se veruje da ko zviždi zlo ne misli.

Tekst je deo projekta #kreativnasrbija sa bloga Život u prolazu autora Ivana Ramovića.

Šta najviše volite u vezi sa Novim Sadom?

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku