Posle ubistva devetoro đaka i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“, svaka pretnja bezbednosti dece unosi strepnju i strah.
Tako je i slučaj osmaka iz te škole, u čijem je rancu pronađen nož, pokrenuo negodovanja uz poziv da se hitno reaguje, piše RTS.
Školskom policajcu u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ prošlog petka je prijavljeno da učenik osmog razreda ima nož u rancu, a nadležni su saopštili da niko tom prilikom nije povređen. Juče je održan i javni čas ispred te škole.
Deo roditelja traži pisano obećanje da će đak kod kojeg je pronađen nož ubuduće pratiti nastavu onlajn.
Školska psihološkinja Biljana Lajović kaže za RTS da je ovaj incident pokazao da trauma od 3. maja nije ni zalečena.
– Ovaj poslednji događaj, kad je zaista bilo veoma traumatično i kad su deca potpuno bila vraćena u onaj period kad se desila ona strašna tragedija, nama govori da trauma nije ni zalečena. Bojim se da smo u želji da nešto uradimo – trčali, a u toj brzini nismo doneli prave odluke da pomognemo da se takva strašna trauma ne prevaziđe, ali da se zaleči bar u nekoj meri – kaže za RTS Biljana Lajović.
I dok jedni ne žele da se njihova deca vrate u školske klupe, drugi traže da se na ulaze u škole postave detektori.
– U strahu su velike oči. Logično je da vi tražite nešto kako biste osigurali bezbednost, ali ovo je tema u kojoj nema brzih rešenja i u kojoj moramo svi nešto da uradimo. Stavljanje detektora može da bude za neki moment umirujuće, ali ja ne mislim da je to rešenje. Kao što ne mislim da je rešenje da deca ne idu u školu jer je deci mesto u školi – rekla je Lajović.
Šta deca rade kada nisu u školi
Ukazuje da je pitanje šta deca rade kada nisu u školi i da li je odrasla osoba s njima.
– Škola sama ne može da osigura bezbednost i to treba da nam bude potpuno jasno i to nam je jasno oduvek. Pravilnici su postojali od 2010. Timovi su postojali i ranije. Sigurno da sve može mnogo bolje da se uradi, ali mora da se vrati pozitivna veza između škole i roditelja – rekla je psihološkinja.
Ako se ta pozitivna veza ne vrati, onda se, ističe, i ne može govoriti o toj vrsti sigurnosti.
– Dete bude od 8 do 13 časova u školi, a šta se dešava od 13 do 7 ujutru – s kim se druži, šta gleda na internetu, ko su mu prijatelji, kakva je porodična atmosfera, šta čuje od roditelja. Kad to sve tako ispitate, vidite da škola ima jedan mali komad vremena, a i uticaja na dete – istakla je Lajović.
Biljana Lajović ističe da je interes dece da idu u školu i jer je ona ne samo obrazovno-vaspitna ustanova već i važno mesto socijalizacije.
Smatra da pravilnik koji je donesen i koji daje mogućnost roditeljima da ocenjuju rad nastavnika treba da se povuče.
– Mislim da su imali dobru nameru, ali da su napravili nešto loše. Napravili su još jači jaz između nastavnika i roditelja… Ako pravite negativnu koheziju na jednoj strani, vi ćete samo dobiti negativan efekat – poručuje Lajović.
Dodaj komentar