Augusta Ada Byron je rođena 10. Decembra 1815. godine u Londonu, kao jedina ćerka iz braka čuvenog pesnika Lorda Byrona i Lady Anne Isabella Milbanke Byron, londonske aristokratkinje, koja je i sama bila matematičar.
Brak nije potrajao dugo, a Adini roditelji su se razišli samo nekoliko nedelja nakon što je Ada rođena.
Ubrzo je njen čuveni otac zauvek napustio Englesku, pa Ada nikada nije videla svog oca.
Od ranog detinjstva, pokazivala je talenat za matematiku i jezike, a majka ju je forsirala da se bavi naukom, pokušavajući da kod nje spreči pojavu očeve nemirne naravi. U školskim danima, između ostalih, njen tutor je bila Mary Samerwill, škotska matematičarka i astronom.
Ona je Adi usadila ljubav prema nauci. Mary je bila prva žena koja je primljena u Kraljevsko Atronomsko Društvo Engleske.
Sa 17 godina, Ada upoznaje američkog izumitelja i matematičara Charlsa Babbagea, koji se smatra ocem modernog računara. Ona je bila fascinirana njegovim istraživanjima, pa tako ostaje da uz njega uči i radi. Babbage je izumeo „diferencijalnu mašinu“, koja je zamišljena da izračunava matematičke kalkulacije.
Već je radio na modelima „analitičke mašine“ koja je trebala da računa puno složenije matematičke operacije. Ada je imala uvid u te mašine, pre nego su bile napravljene. Kasnije je zamoljena da sa francuskog prevede tekst o Babbageovoj analitičkoj mašini, koji je napisao italijanski inženjer Luiggi Federico Menabrea.
Pored prevoda, Ada je dodavala i svoje komentare, ideje i zapažanja, pa se na kraju ispostavilo da je tih njenih beležaka bilo 3 puta više od samog teksta autora.
U tim zabeleškama, Ada je nudila i opisivala rešenja za kodiranje slova i brojeva, na takav način da ih mašina može razumeti i izvršiti određene komande. Zbog toga se Ada smatra pionirom, odnosno začetnikom računarskog programiranja. Taj njen rad je bio neprimećen sve do 1843. kada je objavljen u Engleskom naučnom žurnalu.
1835. Ada upoznaje Williama Kinga, za koga se nebrzo zatim udaje, a on nekoliko godina nakon toga postaje Grof od Lovelacea, Ada dobija titulu Grofice od Lovelacea, pa su njeni radovi često potpisani samo sa AAL (Augusta Ada Lovelace).
Aristokratski život joj je doneo i priliku da se druži sa velikim umovima tog vremena, a najviše je vremena provodila u društvu Michaela Faradaya i pisca Charlesa Dickensa.
U braku sa grofom Williamom Kingom, Ada rađa troje dece, Byron (kome daje ime po dedi), Anne Isabellla (očigledno ime daje po svojoj majci) i Ralph Gordon.
Ada umire od raka grlića materice, 27. Novembra 1854 godine, zanimljivo u istoj 36. godini života, u kojoj je umro i njen čuveni otac.
Sahranjena je, na lični zahtev, pored očevog groba u crkvi Svete Marije Magdalene, u mestu Hucknall u Engleskoj.
Dugo vremena Adin rad nije prepoznat, pa tek 1950. godine B.V. Bowden reobjavljuje njene beleške o analitičkoj mašini. Od tada, Ada posthumno dobija značajna priznanja za svoj rad.
Američko ministarstvo odbrane, u njenu čast, 1980. godine, svoj novi programski jezik naziva „Ada“.
Ova velika žena, koja je živela veoma kratko, u surovo-muškom svetu, uspela je svojim radom i talentom da zasluži mesto među besmrtnima.
Autor: Petar Milutinović
Dodaj komentar