Nakon što je javno sve ispričao, Dramićaninu ne prestaju da se javljaju mladi sa sličnim iskustvima.
Telefon mi se usijao! Primio sam na stotine poruka naših mladih naučnika koji su pokušavali da se zaposle na fakultetima, ali bi ih na konkursu “prešišao” onaj “preko veze”. Najtužnije mi je što neki od tih kvalitetnih ljudi uopšte više nisu u Srbiji.
Ovako za Telegraf govori profesor Miroslav Dramićanin, koji je uradio neobičan eksperiment da bi video kolike su šanse da neko ko nije zaposlen na fakultetu dobije poziciju na fakultetu. Zbog toga se javio na konkurs za redovnog profesora za eksperimentalnu fiziku kondenzovanog stanja PMF Novi Sad.
Iako je po broju naučnih radova, citiranosti i drugim parametrima, bolji od svog protivkandidata, fakultet je, kako je ispričao Dramićanin, našao “caku” da ga na konkursu odbije. Naveli su da Dramićanin nije dostavio dodatnu dokumentaciju koju su mu tražili pisanim putem (poštom). Dramićanin je odgovorio da mu takav zahtev nikada nije ni stigao, ali fakultet je odbio njegov prigovor.
– Rekli su mi da je čak za jednog sjajnog docenta pokrenuta peticija. Ima malo dete, izuzetan je, a može da izgubi posao jer fakultet odbija da raspiše konkurs za mesto na kojem bi on trebalo da nastavi da radi sa studentima. Tako vam otprilike prolaze svi koji nemaju nikakvu zaleđinu, koji nisu rođaci i prijatelji uprave, ili nisu deo klana na fakultetu koji se za sve pita – otvoreno i oštro navodi prof. dr Dramićanin.
Nije mu jasno, kaže, zašto se priča o Bolonji, kad upravo Bolonja podrazumeva da na konkursima za posao prođe uvek najbolji i da se zbog toga podrazumeva da se profesori stalno usavršavaju, jer se nikad ne zna ko bi na konkursu mogao da vam bude konkurencija.
Brojni komentari usledili su i na tekst u Telegrafu.
– Apsolutno tačno, konkursi si su 100 odsto namešteni. Sve deca profesora, čak i u službama tipa računovodstvo i studentska služba su samo vezaši – napisao je jedan čitalac.
Jedna naučnica navela je konkretno svoj primer:
– Već 7 godina pokušavam da se zaposlim na fakultetu u Novom Sadu. Iako sam na tom fakultetu i diplomirala i doktorirala, imam brojne objavljene naučne radove, veliko iskustvo u praksi (tako da zaista mogu da naučim nečemu studente), posla za mene nema… uvek postoji “bolji” kandidat, da ne kažem podobniji – navela je ona.
Neki su cititrali svoje profesore. Pa tako jedan profesor sa beogradskog univerziteta kaže ovako studentima: “Nekom je otac ostavio firmu, nekom kuću, a meni je moj ostavio mesto na fakultetu”.
A nepotizam je govotovo svuda prisutan:
– Asistent jedne akademije doktorira i podnosi dokumentaciju na upražnjeno mesto učitelja u seoskoj školi. Primljen je kadidat po zahtevu direktora OŠ sa obrazloženjem da se radi o kćeri penzionisanog radnika iste škole koja je “neradeći nigde” uspela da očuva dva deteta sa suprugovom zaradom! Čemer i jad – napisao je ovaj čitalac.
Izvor: Telegraf.rs
Dodaj komentar