Srbija Vesti

Prirodni priraštaj u Srbiji na istorijskom minimumu: Gore nego tokom II svetskog rata

prirodni priraštaj
Printscreen

U Srbiji je u prethodnoj godini zabeležen rekordno negativan prirodni priraštaj, a podaci dodatno brinu kada se uzme u obzir da ovakva statistika nije bila ni za vreme Drugog svetskog rata, napominje demograf Goran Penev.

Iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku vidi se da je smrtnost u 2020. odnosu na 2019. godinu povećana 14 odsto, naročito od oktobra do kraja prošle godine. To znači da je oko 15.000 više umrlih u 2020. u odnosu na 2019. godinu.

Sve ovo u brojevima znači, da je u Srbiji u 2020. godini 53.261 više preminulih nego rođenih.

Penev je u izjavi agenciji Beta rekao ga da novoobjavljeni statistički podaci ozbiljno zabrinjavaju.

– U godinama tokom Drugog svetskog rata bili su ogromni gubici zbog bolesti i nasilnih smrti, ali nije bilo godine sa gubicima od preko 50.000 ljudi. Negativni prirodni priraštaj u 2020. godini je rekordan i zabrinjavajući – smatra Penev, a prenosi 021.

Dodaje da se globalna pandemija koronavirusa, kao i dodatno neizvesna ekonomska budućnost umešala i u ove društvene podatke. Podaci nagoveštavaju ono što se godinama priča, sve nas je manje.

– Svake godine je umiralo oko 105.000 ljudi, dok je broj živorođenih iznosio oko 65.000. Prošle godine, pandemija je značajno uticala na obim rađanja, kao i na povećan broj preminulih – napominje Penev uz podatak da je primetno da je broj začeća u vreme početka pandemije bio značajno manji nego ranije.

Razlika je uočljiva odnosu na 2019. godinu, a sličan trend predviđa i za tekuću.

– Mortalitet je u porastu ne samo zbog preminulih od koronavirusa, nego i zbog povećane smrtnosti uzrokovane drugim bolestima. Samo u novembru 2020. godine, smrtnost je bila veća za 35 odsto nego u novembru 2019. godine. U 2021. će mortalitet rasti jer je zdravstvena zaštita nekovid bolesnika prilično zanemarena – upozorava Goran Penev.

statistika zavod
Printscreen

Penev ocenjuje da je neizvesnost u kojoj živimo dovela do toga da se mladi ne odlučuju na ženidbu, na proširenje porodica, te da država mora mnogo ozbiljnije da se pozabavi ovim problemom, a ne da uvek nastupa sa nekim kratkoročnim i jednokratnim merama.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da krupnim koracima idemo ka nestanku. Onda nam ni autoputevi, mostovi ili imaginarne železnice neće ništa značiti ako ne bude potomstva. Nemamo ljudi, a trend odlaska glavom bez obzira se, pored visoke smrtnosti i malog broja novorođenih, apsolutno ne smanjuje.

Za ministra za brigu o porodici Dmitrovića porodilje su kolateralna šteta? (FOTO)

 

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

92 Shares
Share via
Copy link