Čega se najjasnije sećate iz svog najranije detinjstva? Postoje stvari i uspomene koje se nikada ne zabopravljaju, čak ni kada postanemo odrasli ljudi.
Odlazak u obdanište ili u školu
Ovo je uverljivo najčešće sećanje. Iskustva su različita. Iz vrtića se deca obično sećaju plača nakon što su predata na ‘milost i nemilost’ vaspitačicama. Dok iz prvog razreda osnovne uglavnom nose lepa sećanja: biranje odeće, slaganje knjiga u torbu… Razgovori s mamom i tatom koji ih za ruku vode, prvih dana škole.
Prepričavanje događaja, kao i pričanje priča, služi tome da deca steknu iskustva i slože puno, puno toga u svojim glavicama.
Okolina
Deca međusobno stvarno razgovaraju o kućama ili stanovima u kojima žive. Pričaju o kućnim ljubimcima, školskim učionicama, parkovima… Svemu što ih okružuje u svakodnevnom životu. Jasno se sećaju stabla ili haustora gde su se sakrili od kiše. Uz prirodne nepogode, sneg, oluju, kao i prvu tuču koju su doživeli, deca vežu intenzivne, ne uvek prijatne emocije kojih se dugo i živo sećaju.
Skakanje, plivanje, penjanje
Deca su u potpunosti usredsređena na sve što rade svojom voljom, pa tako i aktivna igra ima važno mesto u dugotrajnim sećanjima. Često su ta sećanja najživlja kad je reč o sportu – takmičenjima, treninzima, uspesima i odustajanjima. Psiholozi kažu da su ta sećanja povezana sa zajedništvom. Takođe imaju vezu sa potrebom da vodimo ili budemo vođeni i da osećamo da su drugi uz nas.
Uspeh
Sećanja na rane uspehe deci dugo ostaju u pamćenju kao situacije u kojima su pokazala da su u nečemu bolja od proseka. Zato svakom detetu treba da omogućite da se oseća kao pobednik, odnosno pomozite mu da pronađe ono u čemu je dobro, pa makar to bilo i slaganje kockica.
Ljudi koje volimo i koji nas vole
Tokom istraživanja klinci su tražili da crtaju bake i deke, komšije i poznanike, sve one koji su im do tada bili naklonjeni. Iste osobe su pominjali i četiri godine kasnije.
Bebe i mala deca
Skoro svako dete želi da sačuva uspomene na malu decu i bebe (decu komšija, rođaka, prijatelja svojih roditelja, kao i na mlađu braću i sestre). Sećaju se da su zajedno jeli, koliko brzo su bebe rasle, zatim jasno pamte trenutke kad su ta deca progovorila, prohodala…
Pripadnost zajednici
Pomalo neočekivano, klinci su mnogo pričali o pripadnosti zajednici, tačnije kako grade odnose i postaju deo te zajednice. Pričali su o vrtiću, komšijama, putovanjima…
Nezaboravna mesta
Mnoga deca pamte i mesta u kojima su bila, čak i mnoge detalje: kako su izgledale hotelske sobe i kreveti, gde su ljudi ljubazni i nasmejani, a gde neprijatni, kako su izgledale plaže, gde su kupili čamac…
Dodaj komentar