Znaš ono kad kažu – istorija se ponavlja? Kao argument tome, predstavljamo tužnu priču Fruške gore pri sustretu sa sečom šuma i punjenjem džepova.
Slikovitu spojnicu prošlosti i sadašnjosti, predstavlja nam autor Goran Vučićević – objašnjavajući lagano a kompleksno kako naši sistemi funkcionišu (pričicu smo preuzeli sa keleraba.com ). Pa da vidimo, kako se to sebični gen prenosi s kolena na koleno.
U poslednje vreme smo svedoci raznih objava gde se osnovano i argumentovano kritikuju rezultati rada ili propusti u vezi nege tj. seče šuma na Fruškoj gori. Neki šumarski inženjeri na ove kritike odgovaraju tezom kako se „Dezavuiše šumarska struka i njihov prethodni rad“.
U vezi svega toga evo i jedne male pričice…
Mnogi ne znaju da je najveća afera vezana za državnu korupciju za vreme Kraljevine Jugoslavije bila baš u vezi šumarstva (ma nije valjda) i to je (tada čuvena, a danas zaboravljena) „Našička afera“. O samoj aferi ne bih puno, jer je za to potrebna cela jedna knjiga, ali posebno interesantan akter ove afere je izvesni Žika Živanović, viši šumarski činovnik.
Naime, naš Žika je u ime države procenio jednu veleposedničku šumu na 86 miliona dinara, a kasnije je utvrđeno da ta šuma ne vredi više od 37 miliona dinara. Kao nagradu za ovu procenu po kojoj je Petrovaradinska imovinska opština i otkupila tu šumu naš Žika je od veleposednika koji su je prodali dobio milion dinara (čak su napravili i pismeni ugovor). Osim tog miliona za sebe, Žika je isposlovao i milion za predsednika imovinske opštine i po 20.000 dinara za svakog seljaka odbornika.
Na suđenju Žika između ostalog izjavljuje:
Dok budem živ neću da dozvolim da se moj rad kao starog taksatora dezavuiše.
Živanović Žika još uvek Živi i unovčava šume Fruške gore. U ime države Žika procenjuje stabla, samo što je sada naučio kako da ne ide na sud.
Nacionalni park FG ošišao šumu do nule, nova će izrasti – nikad!
Dodaj komentar