Branko Žeželj bio je inženjer, inovator i projektant čuvenog novosadskog železničkog mosta. On je za sobom ostavio čak 42 izuma koje je zaštitio sa 43 patenta i to tokom 45 godina aktivnog rada u građevinarstvu. Njegovih 17 patenata priznato je na svetskom nivou.
Bio je veliki inovator, cenjen van granica tadašnje Jugoslavije, a karijeru je krenuo da gradi u najnepovoljnijem periodu, odmah po završetku razornog Drugog svetskog rata.
Godine 1966. Žeželj je izabran za predsednika Naučnog saveta Instituta za ispitivanje materijala IMS čiji se patenti danas koriste u preko deset zemalja širom sveta. Ističe se da je Žeželjev položaj u naučnim krugovima pomoglo to što je bio izuzetno cenjen predavač. Počeo je kao profesor u srednjoj školi, zatim je radio kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Beogradu, a potom i kao redovni profesor na magistarskim studijama u okviru istog fakulteta. Zanimljivo je da je, u svoje doba, Žeželj najbolje sarađivao sa mlađim inženjerima, budući da su oni stariji bili skeptični prema novim tehnologijama za koje se on zalagao.
Žeželjevo prednaprezanje
Trenutno, tim Srpske akademija izumitelja i naučnika na čelu sa inženjerkom Mirjanom Jelić radi na istraživanju i temeljnoj sistematizaciji Žeželjevih patenata od kojih se najpre ističu sistemi prednaprezanja betona. Ovom tehnologijom izgrađen je ne samo novosadski železnički most, već i veliki Most kod Beške, most preko Tise u Titelu, kao i čuvena Hala 1 Beogradskog sajma.
Žeželjeva rešenja su primenjena na preko 60 izvedenih objekata koje je projektovao, među kojima je 21 most i 20 hala, kao i više hiljada stambenih objekata širom sveta.
Prednaprezanje podrazumeva veštačko unošenje sila putem kablova iz visokovrednog čelika u betonske preseke uz pomoć posebne opreme za prednaprezanje. Ovako se smanjuju ili eliminišu naponi zatezanja, a u tehnologiji gradnje omogućava se savladanje većih raspona koje armirani beton ne može da dosegne.
Uvođenje ove tehnologije u mostogradnju pripisuje se francuskom inženjeru Eugenu Fresinu 1928. godine, a do njene široke upotrebe dolazi tek u godinama nakon Drugog svetskog rata. Upravo u to vreme, Žeželj na prednaprezanje gleda kao na jedini pravi odgovor za građevinsku revitalizaciju razrušene Jugoslavije.
Tokom karijere, Žeželj je patentirao dva sistema prednaprezanja, a to su: sistem na bazi prijanjanja armature i sistem na bazi ukotvljenja.
Najbolji primer objekta izgrađenog pomoću ove tehnologije je upravo most u Novom Sadu.
Žeželjev most bio je impozantan ne samo po svojoj veličini, već i činjenici da je radovima prethodilo nekoliko velikih izazova. Prvi izazov bilo je dobiti zeleno svetlo za izgradnju, budući da su brojni stručnjaci i članovi tadašnje Vlade bili priklonjeni rešenju čeličnog mosta.
Osim toga, bilo je neophodno obezbediti neometan međunarodni plovni saobraćaj. Posebni izazov predstavljala je i lokacija mosta, budući da na ovom mestu Dunav teče ka severu da bi potom napravio naglu krivinu ka jugoistoku. Međutim, konačna odluka bila je u korist Žeželjeve metode koju su tada nazivali avangardnom.
Lični test
Samoj izgradnji mosta prethodila su brojna testiranja, a i danas se prepričava kako je Žeželj, dok je najteži teretni voz prelazio preko tek sagrađene konstrukcije, sedeo mirno u čamcu ispod mosta. Ovim potezom, Žeželj je pokazao koliko veruje u svoje delo, a Novosađani su nedugo potom most spontano nazvali po njegovom konstruktoru, što je krajnje neubičajeno za naše podneblje.
Žeželjev most srušen je tokom NATO bombardovanja 1999. godine, nakon čak pet neuspelih pokušaja. Njegovi lučni mostovi bez skela proglašeni su za izuzetne inovacije u izgradnji mostova na Kongresu Svetskog udruženja za prednaprezanje u Rimu 1960. godine.
Tri godine ranije, na kongresima u San Francisku i Berlinu, Branko Žeželj odlikovan je međunarodnim priznanjima za model jedinstvene rebraste kupole Hale 1 Beogradskog sajma. Ova konstrukcija takođe je napravljena tehnologijom prednapregnutog betona. Neposredno nakon njene izgradnje, Žeželj je opet bio jedini koji je smeo da stane ispod samog centra kupole.
Veliki inovator je svoj poslednji izum patentirao 1994. godine. U pitanju je bio upravo postupak za betoniranje lučnih mostova bez skela koji je izumeo zajedno sa svojom ćerkom Sanjom.
Umro je u Beogradu nepunih godinu dana kasnije.
Stručni rad o Branku Žeželju koji osim biografije graditelja sadrži i prikaz njegovih zaštićenih izuma, može se pročitati u novom biltenu Srpske akademije naučnika i izumitelja SAIN.
Novi Žeželj
60 godina nakon početka izgradnje starog Žeželjevog mosta u Novom Sadu zaživeće njegova čelična replika.
Inženjer Aleksandar Bojović projektovao je rešenje koje deli brojne zajedničke tačke sa originalom. Dozvola za gradnju novog mosta aktivirana je u aprilu 2012. godine, a iz Vlade naglašavaju da je radovima najviše prkosio Dunav, posebno tokom 2015. godine kada preko šest meseci nije bilo uslova za gradnju zbog visokog nivoa reke.
Lukovi novog mosta spojeni su u jeseni 2017. godine, pa tako on sada broji čitavih 474 metara u dužinu, od kojih 220 pripadaju velikom luku, 180 malom luku, a tu su još i prilazni most sa novosadske strane od 48 metara i prilazni most od strane Petrovaradina dugačak 27 metara. Zanimljivo je i to da veliki lučni most teži čak 6.400 tona, a mali 4.800 tona.
Novi most sadržaće dva železnička koloseka, automobilski saobraćaj teći će u dva smera, a takođe će postojati i po dve trake za bicikliste i pešake. Krajem marta most je testiran, a nakon toga uspostavljen je železnički saobraćaj.
Automobilima i ostalim učesnicima u saobraćaju prelazak preko mosta biće omogućen od sutra.
U anketi portala Gradnja.rs za izbor imena novog železničko-drumskog mosta u Novom Sadu najveći broj glasova osvojio je predlog Most Nade. Da li će to biti i njegovo konačno ime ostaje još da se vidi.
Akademici se slažu u tome da bi ime mosta trebalo da ostane nepromenjeno, jer slični primeri “nasleđivanja” imena mostova po njihovim projektantima postoje i u svetu.
Dodaj komentar