Čuveni srpski hirurg Miodrag Lazić preminuo od posledica koronavirusa

Čuveni srpski hirurg, lekar niškog Kliničkog centra dr Miodrag Lazić preminuo je od posledica virusa korona, saznaju “Novosti”.

Otac urgentne medicine

Otac urgentne medicine, koji je spasio nebrojano mnogo života tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka je, zbog teškog zdravstvenog stanja bio priključen na kiseonik.

On je posle teške borbe, nažalost izgubio bitku sa opakim virusom.

– Otišao je najbolji među nama. Veliki čovek za života, od danas legenda o kojoj će generacije pripovedati. Najbolji srpski sin, čovek koji je zadužio ovu zemlju i pokolenja. Prim. Dr Miodrag Lazić. Počivaj u miru dragi prijatelju. Žal je prevelika – napisao je prijatelj čuvenog lekara Bojan Jovanović.

Heroj u belom

Dr Miodrag Lazić rođen je u Zemunu 31.5.1955. godine, gde je i završio osnovnu školu. Otac, oficir, biva premešten u Niš. U tom gradu Lazić završava gimnaziju, a zatim i studije medicine.

Kao student, aktivno se bavi sportom, odbojkom i fudbalom. Specijalizaciju iz hirurgije završava na VMA u Beogradu, u svojoj tridesetoj godini, i postaje jedan od najmlađih hirurga.

Potom, godinu dana radi u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda prelazi na Hiruršku kliniku Kliničkog centra, gde i danas radi.

Na poziv naroda Srpske Krajine, u julu 1991. godine, odlazi, kao hirurg dobrovoljac, i godinu dana radi u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, u Glini i Kostajnici.

Sa borcima učestvuje u prodoru koridora. U julu 1992. godine vraća se u Niš, porodici, deci – sinu Peđi koji ima šest godina i ćerki Nini od četiri.

U bivšoj BiH bukti rat. Kao dobrovoljac, u septembru 1992. godine odlazi na Pale, u bolnicu Koran.

Posle mesec dana, kao šef hirurške ekipe, odlazi na Ilidžu i radi u ratnoj bolnici „Žica“ u Blažuju. Došao na mesec dana – ostao četrdeset meseci.

Kao jedini hirurg za trbuh i grudni koš radi skoro dve godine na prostoru najšireg ratišta Republike Srpske , pet opština sa više od 100.000 stanovnika.

Sa nekoliko hirurga, lekara opšte prakse i srednjeg medicinskog osoblja, primer je herojstva „ljudi u belom“. Sećanja iz rata zapisuje u „Dnevnik ratnog hirurga“. Knjigu je objavio nakon rata.

Pored iscrpljujućeg rada i pisanja Dnevnika, stiže da napiše i 16 stručnih radova i učestvuje na tri velika međunarodna kongresa, na kojima njegovi radovi izazivaju veliku pažnju stručnjaka.

Godine 1994. dobija zvanje primarijusa.