Njen glas, nežno lice i buntovni karakter ostaće upamćeni dok je sveta i muzike.
Poznata pevačica Šinejd O’Konor je doživela nezamislive strahote, bezbroj puta pokušala sebi da oduzme život i danas je preminula.
Čuvena pevačica Šinejd O’Konor preminula je u 56. godini. Teror koji je preživela u detinjtvu je u velikoj meri obeležio njen život. Utehu je tražila u religijama, muškarcima, majčinstvu, a ni kada joj je bilo najteže, nije se prestala boriti protiv zlostavljanja dece i podizati svet na različite teme i probleme.
Ljudi koji pate od psihičkih problema su najranjiviji na Zemlji. Trebate o nama brinuti. Mi nismo kao svi ostali – u 12-minutnom videu zavapila je 2017. godine Sinéad O’Connor u nadi da će njen emotivan govor nekome pomoći.
„Čak ne meni, ali znam da sam samo jedna od milion miliona ljudi koji su isti kao i ja, ali oni možda nemaju resurse koji su meni dostupni u mome srcu, ali i u mom novčaniku“ – rekla je i dodala da, kao i brojni drugi, oseća da je kažnjavaju zato što ima mentalnu bolest.
O svojim problemima je uvek otvoreno govorila u nadi da će destigmatizirati probleme, ali i pokrenuti ljude i ustanove da se aktivnije bore protiv zlostavljanja dece s obzirom na to da iz iskustva zna kakve posledice to ostavlja na psihičko i fizičko zdravlje.
„Odrastala sam u konstantom teroru. Jedna sam od miliona dece koja je bila u toj situaciji, neprestano prestravljena. Preživela sam jer sam živela u zemlji mašte“, rekla je ona.
Njeni roditelji Sean i Marie bili su vrlo mladi kada su ušli u brak i dobili petoro dece. Brak je bio disfunkcionalan i ona je imala osam godina kada su se razveli. Troje starije djece, uključujući i nju, ostalo ostali su da žive sa majkom, dok su mlađi otišli kod oca. Šest godina provedenih sa majkom ostavilo je na njima ožiljke koje će nositi ceo život.
„Doživela sam zlostavljanja na svaki mogući način koji možete zamisliti. Moja je majka bila vrlo nesrećna žena, jako, jako nasilna i loše se nosila sa životom, očito zbog vlastitog iskustva iz detinjstva. Tukla me svakojakim predmetima. Bila sam izgladnela, zaključana u sobu danima bez hrane i odeće. Morala sam spavati u vrtu.
Bila sam i psihički zlostavljana. Govorila bi mi da sam obično govno i da je moja krivica što su se razveli. Da sam prljava, nečista, perverzna… Bila sam obično govno jer sam bila devojčica i od mene nije bilo koristi“ – priča ona i tvrdi da je njena majka imala sobu za mučenje, da ju je seksualno zlostavljala i pokušavala joj uništiti reproduktivne organe.
To je samo delić svakodnevice u kojoj je odrastala i o kojem bez zadrške govori u želji da osvesti druge kako i najmanje zlostavljanje može ostaviti trajne posledice na deci.
Zbog torture u detinjstvu bila je stidljiva i povučena. Krala je u prodavnicama, jer ako bi kući donela novac ili druge stvari, majka bi bila zadovoljna. Činila je to sa sestrom. Nikad nisu odlazile spavati pre dva ujutro, nisu radile domaće zadatke i bile su loše učenice. Kada je imala 19 godina, majka joj je poginula u saobraćajnoj nesreći. Pre smrti ju je jednom upitala zašto im je to sve radila, a ona je rekla da ne zna što je napravila.
Sa 13 godina preselila se kod oca koji se ponovno oženio, i odjednom je osetila olakšanje i slobodu sa kojom se nije znala nositi. Neke stvari su joj postale navika, iako je bila svesna da su loše, izostajala je sa nastave i nastavila da krade.
„Nisam dobra osoba. Problematična sam. Izluđujem tatu koji me ostavi ispred škole, ali ja odmah pobegnem. Idem u kuglanu i čekam momke da dođu jer sam zaljubljena u B., ali on ne želi devojku pa hodam s Jeromeom Kearnsom. Briga me za školu. Najvažnije je da me Jerome grli i jako je dobar prema meni.
Pričamo o Bobu Dylanu, Pink Floydu i grlimo se – napisala je u memoarima ‘Rememberings’ i dodala da nije propuštala satove engleskog kada je znala da će se čitati poezija Williama Butlera Yeats, zbog koje je i sama htela pisati pesme.
Izbačena je iz nekoliko katoličkih škola, a otac je bio uveren da će se sve promijeniti nabolje ako je smesti u Magdalene Asylums, obrazovnu ustanovu i rehabilitacijski centar koji su vodile časne sestre. Tu je otkrila strast prema pisanje i muzici, ali to mesto pamti i po kažnjavanjima.
„Moglo bi se reći da me muzika spasila. Nisam imala previše izbora, u to vreme nije bilo puno obrazovnih mogućnosti za devojke poput mene. Bilo je – ili zatvor ili muzika. Imala sam sreće „- prisetila se i rekla da je u instituciji bilo dragih ljudi, ali niko od njih nikada nije sa njom razgovarao i pokušao otkriti u čemu je problem.
Jedna od sestara kupila joj je gitaru i pronašla joj učitelja, a jedna volonterka bila je sestra bubnjara Paula Byrnea iz benda In Tua Nua pa je bratu spomenula talentovanu devojku koju je čula kako peva ‘Evergreen’ Barbre Streisand. Imala je samo 15 godina kada je sa bendom snimila pesmu ‘Take My Hand’, ali članovi benda su zaključili kako je premlada da im se priključi.
Godinu kasnije otac ju je upisao u školu Waterford, gde je uz podršku nastavnika irskog jezika, Josepha Falveyja, napredovala i snimila demo album sa četiri pesme, od kojih je dve sama napisala. Tada je odlučila napustiti obrazovni sistem i potpuno se posvetiti muzici.
Tokom jednog nastupa sa bendom Tonton Macoute primetili su je vlasnici male londonske muzičke kuće Ensign Records. Preselila se u London, i sa njima potpisala ugovor i izdala album prvenac ‘The Lion and the Cobra’ 1987. godine. Kritičari su hvalili njezinu snažnu i izražajnu izvedbu, kompleksnost teksta i muzike te je prodat u pola miliona primeraka, ali za svetsku slavu trebala je pričekati još nekoliko godina.
Na njenom drugom albumu ‘I Do Not Want What I Haven’t Got’ obradila je ‘Nothing Compares 2 U’, Princeovu pesmu koja je odmah postala globalni fenomen. Spot je osvojio MTV-jevu nagradu za spot godine, časopis Rolling Stone proglasio ju je pevačicom godine, a album se popeo na vrh Billboardove lestvice. Nominovana je za Grammy u kategorijama za najbolji album, najbolju pesmu, najbolji ženski vokal, a nagradu je osvojila u kategoriji za najbolji alternativni album.
Autora tog hita Princea Rogersa Nelsona srela je samo jednom. Jednog dana ju je pozvao i rekao da će po nju poslati auto kako bi se družili. U 21 sat dočekala ju je crna limuzina, a nakon duže vožnje došli su pred slabo osvetljenu kuću. Nekoliko puta je pozvonila, ali nije bilo odgovora. Nakon nekog vremena nepoznati muškarac se pojavio i odveo je u kuhinju.
„Čula sam nešto i osetila slatkasti miris. Okrenula sam se i Prince je bio na vratima. Činilo se da nosi svu šminku koju je ikada na sebe stavio Boy George. Pitao me što želim piti, rekla sam nešto bezalkoholno. Uzeo je čašu iz ormarića i onda se brzo poput munje okrenuo i lupio čašom o sto tik ispred mene i rekao: “Uzmi je sama.” Videla sam takvo ponašanje i pre. Odrasla sam sa njim. Odmah sam počela tražiti izlaz ne skidajući pogled sa njega. Nisam znala gde sam. Nisam znala gde su ulazna vrata. Znala sam samo da sam u brdima daleko od ulice“- opisala je u memoarima.
Terao ju je da jede supu koju je poslužio njegov brat Duane prema kojem se odnosio kao prema slugi. Nakon što je odbila, doneo je dva jastuka i rekao da želi da se njima tuku. Pristala je jer je mislila da će ga tako udobrovoljiti, ali shvatila je da je u jastucima nešto tvrdo, nešto čemu je namera da je povredi. Prestravljena, uspela je pronaći vrata i istrčati iz kuće.
Pronašla je limuzinu u kojoj je spavao vozač, a dok se dvoumila treba li ga probuditi, pojavio se Prince i naredio joj da se vrati u kuću. Nakon nekog vremena dopustio joj je da probudi vozača, a nakon što mu je rekla da želi pozvati taksi, počeo je divljati. Govorila mu je da se smiri i istrčala je napolje ali ju je Prince ponovno ščepao.
Rekao joj je da će je on odvesti, ali nije joj palo napamet da sedne sa njim u auto pa je opet pobegla i sakrila se u šumi. Pola sata kasnije počela je hodati i kada je naišla na autoput, odlučila je stopirati. No nije imala sreće jer je Prince vozio auto koji je stao. Naredio joj je da uđe, a kada je odbila, izišao je i počeli su se gurati. Zapazila je da su u blizini kuće pa je otrčala prema jednoj i počela panično zvoniti na vrata. Tek tada je on otišao.
„Nikada više nisam htela videti tog đavola, ali se njegovog brata često setim“ – napisala je.
Taj hit je bio njena odskočna daska, ali i katalizator za preispitivanje koje ju je dovelo do sloma.
„Bila sam bolesna. Nisam bila srećna“ – opisala je razdoblje najvećega profesionalnog uspeha. Često je govorila o borbi sa mentalnom bolešću, godinama posle i o bipolarnom poremećaju, depresiji, suicidnim mislima. Potvrdila je kako je na 33. rođendan pokušala počiniti samoubistvo i to nije bio jedini put. Kasnije je svoje probleme i ispade pripisivala posttraumatskom stresu i depresiji koji su posledica zlostavljanja u detinjstvu.
A onda se odlučila na potez koji je obeležio njenu celu karijeru – uništavanje fotografije pape Jovana Pavla Drugog. u emisiji ‘Subotom uveče uživo’ 3. oktobra 1992. kao protest protiv seksualnog zlostavljanja dece u Katoličkoj crkvi. Ona je i ranije kritikovala Crkvu, ali je to izazvalo reakcije koje nije očekivala. Frenk Sinatra je rekao da mora da je veoma glupa žena i da bi je ošamario da je muškarac. Dve nedelje nakon incidenta, izviždala ju je publika na koncertu Boba Dilana povodom 30. godišnjice u Medison Skver Gardenu.
Iako ju je njen kolega Kris Kristoferson predstavio kao osobu koja je postala sinonim za hrabrost, publika nije delila njegovo mišljenje. Publika se nije stišala, a ona je ostala bez reči. Za kraj je otpevala ‘Var’ Boba Marlija, istu pesmu koju je pevala u znak protesta na ‘SNL’. Slomila se posle nastupa i neutešno plakala. Napadi su je izuzetno pogodili.
„Bio je to ranjiv i šokantan obračun sa brojnim predrasudama. I nepravedno. Nećeš valjda da zlostavljaš nekoga sa slomljenom nogom i nazivaš ga čudakom sa slomljenom nogom? „– rekla je ona, a tek u autobiografskoj knjizi objasnila zašto je pocepala baš tu fotografiju.
„Moja namera je uvek bila da uništim majčinu fotografiju pape. Ona je predstavljala sve laži, lažove i zlostavljače. Tip ljudi koji su imali te slike su đavoli poput moje majke. Nisam znala gde i kako ću je uništiti, ali sam znala da ću prepoznati pravi trenutak. Svi su želeli da vide pop zvezdu, ali ja sam protestna pevačica i to su stvari koje su mi smetale. Nisam imala želju da budem poznata „– objasnila je ona.
Nastavila je da šokira javnost i govorila da je lezbejka, a onda je to negirala, izjasnila se kao katolički sveštenik, izjavila da želi da se pridruži Šin Fejnu, ali nije, gađala je papu Benedikta KSVI jer on štiti nasilnike u redovima sveštenstva. Glasna je i kada je u pitanju seksualizacija pop muzike, pa je nakon objavljivanja spota ‘Vrecking Ball’ napisala otvoreno pismo Majli Sajrus, u kojem ju je prozivala da šalje opasne poruke mladim ženama i molila je da u budućnosti kaže ‘ne’ kada bude zatraženo za sastanak.prostitutke.
Majli joj je odgovorila i usledila je javna tuča. Takođe je prozvala Madonu nakon što je rekla da je seksi kao roletne. Za nju je takvo ponašanje jedne žene prema drugoj očajno, posebno kada je u pitanju Madona, koja je uzor milionima. To što se cene samo žene u kratkim suknjama sa velikim našminkanim usnama smatra se poražavajućim jer ova prihvatljiva slika zapravo postoji da bi žene držala pod kontrolom.
Uz sve to, radila je na novim albumima, ali se dvoumila da li da prestane ili ne. Najavila je da se povlači iz muzike nakon albuma „Ona koja obitava u tajnom mestu Svevišnjega će boraviti pod senkom Svemogućeg“ 2003. godine. Takođe je zamolila svoje obožavaoce da joj daju prostora i budu sa razumevanjem jer želi privatnost. Ali dve godine kasnije, objavila je album ‘Throv Dovn Iour Arms’.
Svi ovi dramatični događaji uticali su i na njen privatni život. Ima četvoro dece sa četiri različita muškarca, dva planirana i dve ‘srećne nesreće’, a udavala se četiri puta. Nevinost je izgubila sa 14 godina, a i pre toga gledala je samo starije dečake jer joj intelektualno nisu mogli parirati. Udala se za bubnjara Džona Rejnoldsa 1987. godine, kada su dobili sina Džejka, ali su se ubrzo razveli.
Nekoliko godina kasnije, objavila je pesmu i album ‘Mi Special Child’, čiji je prihod otišao u program Crvenog krsta za pomoć Kurdima.
„Pesma govori o mom iskustvu. Pustila sam je da podignem svest o zlostavljanju dece, ali i da pomognem Kurdima. Ovo je moje iskustvo sa abortusom, kako sam se nosila sa njim i kako sam se osećala. Nisam htela to da uradim. Trudnoća je bila planirana i bila sam ludo zaljubljena u oca svog deteta, ali veza nije uspela. Svađali smo se. Nisam znala šta da radim, a on nije bio zainteresovan za dete. Na meni je bilo da odlučim da li ću ili ne roditi dete za koje znam da otac neće brinuti. Odlučila sam da ne rađam i da je bolje da kasnije imam dete sa nekim ko će to želeti i biti tu za to. Nisam osećala da mogu sam. Ali bila sam veoma srećna što sam trudna jer sam pre toga imala tri pobačaja i plašila sam se da neću moći da izdržim trudnoću. Bila sam slomljena i to nije bila odluka koju sam donela lako „- opisala je 1991. godine u magazinu Spin.
Ona je 1995. godine sa novinarom Džonom Votersom dobila ćerku Rosin i par je skoro odmah započeo bitku za starateljstvo. To je trajalo tri godine, a četiri dana nakon što je pokušala da se ubije Valijumom, odlučila je da je bolje da devojčica živi sa ocem u Dablinu.
Bila je udata i za novinara Nika Somerlada, ali romansa nije potrajala, a 2004. godine rodila je sina Šejna tokom veze sa muzičarem Donalom Lunijem. Nekoliko godina kasnije, rođen je njen sin Ješua Frensis Nil Bonadio, čiji je otac Frenk Bonadio.
Kada je imala 44 godine, udala se za dugogodišnjeg prijatelja i saradnika, muzičara Stiva Kunija, ali osam meseci kasnije su se rastali. U decembru 2011, posle tri meseca zabavljanja, udala se za terapeuta Berija Heridža, ali su posle samo sedam dana zajedničkog života shvatili da je brak završen.
Sinead je rekla da je sve bilo osuđeno na propast samo nekoliko sati nakon ceremonije, kada je testirala njegovu ljubav pušeći džoint. Hari je savetnik za narkomane. Tri godine nakon razvoda, pomirili su se i navodno se nikada formalno nisu razveli, za šta je ona rekla: „Nijedna žena na svetu ne može da obožava muškarca koji je tretira kao boginju i voli je kao kurvu.“
„Najlakše je napraviti svadbu. Trebalo je da se udam samo jednom. Ne žalim što sam se udala prvi put, ali žalim što sam to uradila drugi put. Sve su to divni ljudi, ali ja sam prelako upala u to. Trebalo bi da bude teže dobiti dozvolu za brak“ – rekla je pevačica, koja u lepim vremenima kaže da je srećna jer su sva četiri bivša partnera odlični i pažljivi očevi.
Ipak, pre nekoliko godina objavila je poruku u kojoj je svu decu i njihove očeve optužila za surovost, navodeći da im je svejedno da li će ona živeti ili umrla i da bi svima bilo bolje bez nje. Bio je to novi pokušaj ubistva, popila je veliku količinu tableta, ali je na vreme pronađena i smeštena u bolnicu gde joj je ukazana pomoć. U maju 2016. imala je veliku krizu kada je izgubila starateljstvo nad sinom Šejnom.
Nestala je na nekoliko dana i napisala na Fejsbuku da se predozirala i da je u hotelu negde u Irskoj pod drugim imenom. Srećom, pronašli su je, a godinu dana kasnije ponovo je alarmirana Hitna pomoć jer je nestala vozeći bicikl. Pronađena je dan kasnije. Oduzeto joj je starateljstvo nad maloletnom decom, a 2017. godine u sobi motela u kome je živela snimila je snimak sa početka teksta. Želela je da podigne svest o problemima osoba sa mentalnim problemima i tada je otkrila da je pod nadzorom lekara.
Nastavila je da otvoreno govori o svojim problemima i otkrila da je pokušala da se ubije osam puta u jednoj godini, promenivši ime u Magda Davit da bi se „oslobodila patrijarhalnih imena robova i roditeljskog prokletstva“.
Nakon što je prešla na islam 2018. godine, ponovo ga je promenila u Shuhada Sadakat, a prošle godine je na Tviteru objavila da pati od paralizirajuće agorafobije, zbog koje gladuje jer ne može da ide u prodavnicu, a živi u udaljenijem kraju. gde dostava nije dostupna. Dan kasnije objavila je koliko je srećna jer je organizovala dostavu hrane. Nekoliko nedelja kasnije, objavila je da se povlači na godinu dana i počinje lečenje traume i zavisnosti.
„Sada počinje oporavak“- napisala je ona i rekla da je zbog gubitka voljene osobe nakratko postala zavisna od drugih droga osim marihuane. Daleko od očiju javnosti, oporavila se i napisala kritike hvaljene memoare ‘Rememberings’, a najavila je i novi album, ‘No Veteran Dies Alone’, prenosi Stil Kurir pisanje Story.hr.
Dodaj komentar