Postalo je normalno da u Srbiji građani koji imaju zdravstveno osiguranje ne mogu da ga iskoriste na isti način kao negde u svetu. Liste čekanja, neorganizacija i redovi su normalna pojava, a lekara je sve manje.
Tako sam ja, Pavle Ivković (29), otišao na Vojnomedicinsku akademiju, gde sam pokušao da zakažem pregled kod gastroenterologa.
Kada sam osetio da mi nije dobro, raspitivao sam se gde rade najbolji gastroenteorolozi i shvatio sam po pričama ljudi da je najbolje da odem na VMA. Pozvao sam ih i pitao šta mi je potrebno da bih došao na pregled, jer, da budem iskren, godinama se nisam lečio u državnim ustanovama, nisam imao živaca da čekam u redovima po tri sata.
Oni su mi se javili i rekli da mi je potreban uput od izabranog lekara opšte prakse, tako sam i uradio.
Od „samo uput“ do čekanja godinu dana, linija je tanka
Nakon što sam dobio uput, uputio sam se ka VMA i već na vratima doživeo neprijatnost.
Naime, čovek koji radi kao obezbeđenje, vratio me je i rekao da mi je potrebna maska, ja sam shvatio da apoteke nema, ali sam video mali kiosk koji sam posetio i dobio informaciju da maske nemaju, kada sam se vratio da kažem da nemam gde da kupim masku, on mi je rekao da se snađem, uprkos tome što je apoteka unutar bolnice radila i mogao sam unutra da kupim masku. Ali ipak sam imao sreće, jedna žena je sve čula i videla i iz torbe izvadila masku i dala mi je.
Nije Nova godina, a iznenađenjima nikad kraja
Prošao sam prvi situaciju koje me je moram priznati jako iznervirala. Tu nije bio kraj, dolazim na šalter kad tamo spuštene zavese i kolektivna pauza, ljudi čekaju, deca plaču, bebe vrište, sparina velika, a ljudi mali milion.
Od mogućih devet šaltera, nijedan nije radio ljudi moji! Nakon nekih pola sata, počeli su da rade, ali samo dva šaltera. Prvo su popunjavali i overavali putne naloge, a onda smo svi koletivno nagrnuli.
„Mladi ste, imate vremena“, rečenica koje me je žestoko iznervirala.
Predao sam svoja dokumenta, i rekao im da želim da zakažem pregled, žene me je pogledala i pitala šta mi je, ja sam objasnio, a onda je nastao muk. Tražila je jedno pet minuta termin, i rekla mi da jedini termin koji ima jeste 26. april naredne godine. E kad se u tom momentu nisam srušio nikad neću.
Pitao sam ih da li može ranije, a ona mi je odgovorila da ne i da su prebukirani i dodala da sam mlad i da imam vremena. Ne gospođo, nemam vremena i gde je taj zdravstveni sitem koji radi kao nigde u EU? Živeo sam u Evropi, i vrlo dobro znam kako je tamo i kako se radi.
Meni nije jasno, kako to da mladi ljudi koji moraju da rade čekaju na pregled po godinu dana, nije to mesec dana, nego skoro godinu. Stalno slušam priča kako mladi moraju da rade i da se bore, ja hoću da se borim i da radim nije to problem, hoću i da ova država uz pomoć nas napokon postane država a ne da liči na vašar, ali kako?
Neka mi neko objasni, radiš, mučiš se za neke smešne pare i na kraju ne možeš ni da se lečiš kako treba. Ja nisam ljut na VMA, ljut sam na državu koja priča kako je sve savršeno, a da se ne lažemo ništa nije savršeno.
Izvor: Nova
Dodaj komentar