Predsednik Srbije je sinoć nadmašio sebe, i od 8 do 9 sati imao 2 predstave. U gostovanju na RTS-u je nastupio kao neuverljiv glumac, saopštio vesti o Prvom maju, sakriven iza struke zauzeo frajerski stav, i dodao melodramski: „Ljudi nisu imali ni prilike da vide kako kriza izgleda“.
U istom terminu, u ulozi režisera i scenariste, angažovao je nekoliko stotina kombija, sabio unutra svoje aktiviste sa sve bubnjevima, dao im muziku sa kasete i tekst da po gradskim ulicama urliču: “Đilase, lopove!” Scenarista i po, nema šta.
Da sve bude savršeno, predsednik je, bar je tako mislio, podesio savršen tajming – u terminu građanskih protesta “Bukom protiv diktature”, koji se iz večeri u veče šire gradovima Srbije. Ali, predsednik se zaigrao, zaboravio je da može kako hoće, ali ne i dokle hoće. Više nego ikad, pokazao je strah. Izgleda da je sad prvi put sagledao, kao hipotezu, mogućnost da izgubi na izborima.
I iza te pomisli ugledao je najjeziviji scenario koji je mogao da zamisli. Jednog dana, on neće biti taj koji će moći da hapsi i oslobađa. Neće gospodariti ljudskim sudbinama. Neće moći nikog da izvuče iz zatvora jednim telefonskim pozivom, ili Viber porukom, ili treptajem oka.
A možda će on biti taj koga niko neće moći da izvuče? Dozivaće, a niko ga neće čuti.
A do juče su sve karte bile u njegovim rukama…
Državna televizija sa nekoliko kanala; 2 televizije sa nacionalnom frekvencijom koje je njegov pajtos nezakonito kupio državnim parama i još mu ostalo kusura da podmiri praunuke; ružičasta televizija sa nacionalnom frekvencijom kojoj je, pod sumnjivim okolnostima, oproštena i poklonjena milijarda(!) naših para…
Odvratni tabloid plaćen našim parama; drugi tabloid kojem je našim parama plaćen reket da ostavi na miru predsednikovu ekipu, a i dalje plaćamo; još 2 tabloida koja plaćamo našim parama; potom nekad ugledni a sad treš portal; mnogo televizija, radio-stanica, novina i sajtova koji su oduvek bili treš…
Konkursi za lažne organizacije, 300.000 članova, beskonačno plakata, lažni Twitter nalozi, armije botova, lažni nalozi na sajtovima za lažne komentare…
Istraživanja javnog mnenja, dva puta nedeljno – svaka “krizna” odluka morala je da prođe predizborni inženjering, da se puste probni baloni pa da se nađe nivo pritiska koji će proći… Sve ankete su govorile da ima podršku oko 70 %. (Svi šefovi država u Evropi tokom pandemije imaju nadpoloviču podršku, koja će padati kako se stvari budu vraćale u normalne tokove).
Čovek koji sve to ima na raspolaganju 24/7/365, sad se usrao od straha. A glumi baju. Glumi onu istu balavu fukaru koja se šlepala uz huliganske ekipe, makar da im samo trčkara po burek i jogurt.
Šta mu znači “Đilase, lopove!”? Dragan Đilas je beznačajan lik za sadašnju i buduću Srbiju, koji je na favorizovan način, pod sumnjivim okolnostima, u sumnjivo vreme stekao ogroman novac. I sad oko sebe drži šačicu opozicije koja bi zasrala stvar da joj se poveri i skupština stanara.
Zašto predsednik i njegova ekipa nisu osudili “bandu žutu”? Imali su dovoljno materijala. Prvi bih voleo da je 20-30 najvećih saučesnika u decenijskoj pljački, u pravičnim postupcima, osuđeno na propisane zatvorske kazne, a to je brat-bratu, od 5 do 15 godina. Pa da vidimo ko će opet da krade.
Ali, zna predsednik da u politici ne samo da nema večnih prijateljstava, nego nema ni večnih neprijateljstva…
Prethodni su krali, ovi otimaju. Barem 80 % ljudi u Srbiji želi da ovi odu a da se oni ne vrate.
I tu dolazimo do suštine – predsednik je krivo razumeo stvari. Nisu njegov problem Đilas ni opozicija, nego građani. Oni koje je ismejavao, ponižavao, ucenjivao, zastrašivao, lagao, one koje je, na kraju, uvek i bez izuzetka međusobno zavađao.
Tim ljudima je sad dosta i ne žele više da gledaju morbidne predstave izgubljenog čoveka sa hiljadu lica koji ih zlostavlja i maše novčanicom od 100 € ispred nosa.
Predsednik i njegova ekipa su barem jedan član Ustava Srbije više prekršili od prethodnika. Pohlepa za još više moći, za još više uticaja. A tražio je samo jedno od naroda – da ga vole i poštuju. Kad već nije dobio ljubav, pristao je na kompromis – neka ga se narod plaši. I uvek je nedostatak naklonosti i poštovanja nadoknađivao proizvodnjom straha, mržnje i podela.
Ali se preigrao. Ni sam nije primetio kada je njegovim postupcima, umesto poznatog osećanja nevoljenosti, počeo da upravlja strah.
Predsedniče, ne pitaj za kim zvona zvone – ona zvone za tobom.
Dodaj komentar