Magazin

Muka me hvata kad se vraćam iz Nemačke, osećam se kao bankomat, svi žele da se ogrebu

gastarbajter

Odlazak u inostranstvo u potrazi za boljim životom postao je realnost za stanovnike Balkana. Srbi, Bosanci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, svi oni prinuđeni su da napuste svoje gradove i sela i sreću potraže u nekoj od zemalja zapadne Evrope ili preko “bare”.

Jedan čitatelj portala BHDijaspora.net odlučio je u nekoliko rečenica da opiše svoj osećaj kad dođe u BiH.

Svoju patnju i svoju bol kad vidi šta svi od njega očekuju.

Pismo čitajte u nastavku…

”Umoran sam više, kad god dođem u domovinu osećam se kao bankomat, svi od mene nešto traže, toliko raširenih dlanova, pogleda i molbi. Kao da nama na granama rastu.

Muka mi je od rođaka koje nisam znao, od članova porodice kojima sam odjednom važan. Svi me žele pozdraviti, zagrliti i ogrebati se barem za nemačke slatkiše. Kao da u Bosni slatkiša nema.

I tako je uvek, od prvog dana mog odlaska u Nemačku. Jedva čekam da dođem kući, da vidim najbliže, da se sjetim detinjstva i mladosti, a onda, svaki put isto.

Glupa pitanja i suptilno pružena ruka. Stvarno kao da nama padaju s grane.

A država, kao da se trudi da nam omrze. Svaki put je sve gore, svaki put mi se smuči kada dođem kući. Sve je gore i gore.

Pa barem puteve da poprave. Barem da one kućice na granicama liče na ljudske, a ne životinjske nastambe. I oni ljudi na carinarnicama. Čim vide da dolazimo iz dijaspore… Uh!

A moj grad sve više ne liči na sebe. Nema vode. Da ne poveruješ. Nema vode, a voda kapa sa svih brda oko šehera!

Pa po vodi smo poznati u svetu, imamo Unu, Drinu, Neretvu, Sanu, Bosnu, Vrbas, Trebišnjicu imamo. Imao Jalu, Spreču. Imamo Rakitnicu. Sve ih imamo, a vode nemamo.

Svi se žale i nikome nije dobro. Ništa ne valja i ništa neće biti bolje. Muka mi je od tih priča dok su oranice zapuštene, muka mi je od tih priča dok se šume besomučno seku i uništavaju.

Povraća mi se od neradnika i žalbenica dok su kafane pune. Pa svi jedva čekaju da se sunce pojavi na nebu da se bašte iznesu na ulice i da se pije kafa. Pun grad nekakvih bašti! Nasred ulice ih iznelo…

Muka mi je i dugo razmišljam. Ima li smisla dolaziti više ovde. Svaki put ista priča i svaki put sve je gore.

Domovino, šta radiš da od nas napraviš svoje najveće investitore? Zašto se trudiš da nas oteraš? Domovino, sve si manje domovina. Tužan sam”

Vratila sam se iz Japana u Novi Sad i na ovih 10 stvari nikada neću moći da se naviknem

43 Shares
Share via
Copy link