Nakon što je objavljena vest da se iz skupštinske procedure povlači Zakon o eksproprijaciji, kao i da će se većinski uslišiti zahtevi protesta oko izmena i dopuna Zakona o referendumu, ostaje nejasno da li će i u kojoj meri biti nastavljene blokade saobraćajnica širom zemlje.
Protesti su do sada imali ekološki predznak, iako je većina građana izašla prošle subote kako bi iskazala sveukupno nezadovoljstvo stanjem u zemlji i nasiljem koje smo videli u Šapcu i Novom Sadu. Dok Kreni-promeni poziva građanstvo na proslavu po gradskim trgovima ukoliko do petka prethodni zahtevi budu i formalno-pravno usvojeni, druge organizacije i istaknuti pojedinci pozivaju narod da se nastavi sa blokadama i masovnim izlascima na ulice kako bi se iskoristio momentum i do kraja uzdrmao režim Aleksandra Vučića.
– Mi sada možemo da dodajemo zahteve od subote do subote, ali bi se energija na taj način iscedila, kao u slučaju 1 od 5 miliona – smatra Nikola Arsić iz pokreta Kreni-promeni.
Ne daj bože da se Srbi slože, stara je misao koja proganja sve nesložne generacije našeg naroda i svih naših osvajača i okupatora. Poveden takvim razmišljanjem, predsednik države priznao je poraz i ovu bitku je predao kako bi dobio rat, odnosno izbore koji bi mu omogućili novi petogodišnji mandat na mestu prvog čoveka države, kao i četvorogodišnju vladavinu ukoliko dođe do očekivanih parlamentarnih izbora.
Među mnogim građanima vlada mišljenje da se režim Aleksandra Vučića mora rušiti ulicom, dok sa druge strane postoji ideja da se ulicom mora braniti pobeda na prethodno održanim izborima. To je samo jedna od mnogobrojnih podela koje uništavaju mogućnost za bilo kakav, pa i minimalan, društveni konsenzus.
Tema zagađenja vode, zemlje i vazduha jedna je od retkih koja je ujedinila narod u Srbiji. Druga je svakako pobeda fudbalera u Lisabonu, ali ta priča teško da može imati veze sa pitanjem opstanka nacije.
Narod se konačno probudio i to je glavna poruka i impresija masovnih blokada. Na licima ljudi, nakon dugo vremena, mogla se uočiti prisutnost i želja za životom, ljubav prema prirodi i prelepoj zemlji koja je svima nama poverena na čuvanje.
Vučić, kao i svaki iskusni političar, prepoznao je tu iznenadnu promenu u stanovništvu i njegov cilj je da to nadahnuće ispusti i stvari vrati u dosadašnje stanje teške apatije. Upravo je to borba koja sledi. Održati zainteresovanost naroda i kanalisati evidentnu energiju kako bi se došlo do tačke konačnog pucanja napredne kule od karata.
Narod se probudio i sada bi mnogi da ga ponovo uspavaju. Strah je konačno pobeđen nakon uskakanja Crnog u bager tokom blokade u Šapcu, nakon jurnjave za batinašima naroužanima motkama, bakljama i čekićima. Svi smo videli kako one gospođe mirno stoje pored maskirane osobe na auto-komandi koja sa upaljenom bakljom vrištići na ljude traži da se pomere kako bi, neverovatno, mogao da prođe i pokupi svoje dete.
Šta je sada ideja? Da pristanemo da se sve vraća na staro do aprila i najavljenih izbora? Setimo se izveštaja na Pinku kada je rečeno da auto-put blokira dvadesetak ljudi. Godinama nam vređaju inteligenciju, prebrojavaju nas i nazivaju teroristima, a nama se sugeriše da slavimo pobedu?
Ja pobedu ne vidim. Vidim samo ustuknuće jednog despotskog vladara kojem se ukazao narod i sav njegov akumulirani bes. Vidim strah i defanzivu režima nakon toliko godina osionosti i svevlašća u zemlji obespravljenih ljudi.
Evo, baš jutros, tako sasvim slučajno zar ne, ponovo je tema bio mural Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici. Ideja je, dakle, da se brže bolje vratimo na teme koje nas dele i od nas stvaraju zaraćena krda, kako bi odustali od ideje da živimo u uređenoj zemlji u kojoj institucije zaista rade svoj posao po slovu zakona i u korist građana.
Šta nas sve deli? Pa osim nove podele na slavljenike i one koji pozivaju na nastavak blokada, tu su naravno i sramne kovid propusnice, pomenuti murali, stavovi oko Kosova i Metohije, kao i Republika Srpska. Tu je još hiljadu i jedna tema oko koje se možemo separatisati, svađati i deliti, a i one sve imaju jednu zajedničku posledicu. Svaki režim će te podele koristiti da nas redom, tako slabe i razjedinjene, pregazi i neutrališe. Bili bi zaista ludi i potpuno nesposobni ukoliko tako nešto ne bi iskoristili s obzirom šta sve rizikuju ukoliko padnu sa vlasti.
Zamislite scenario u kojem Vučić osvaja predsedničke, parlamentarne i gradske izbore. Da li biste i tada slavili nekakvu pobedu po trgovima? Jasno je da nema mesta slavlju i da ovi ustupci koje je predsednik države i najmoćnije partije sada učinio neće značiti ništa već nakon aprila sledeće godine, ukoliko se bistar pogled i prelepe otvorene oči ovog naroda nekim anestetikom ponovo zamute i nastavimo da živimo širom zatvorenih očiju sanjajući normalnost.
Vučić je nateran da povuče potez i on je za sebe odigrao najbolje u datom trenutku. Kako drugačije objasniti jučerašnje hitno obraćanje naciji i obrazlaganje odluke o prihvatanju zateva demonstranata, ali pre svega neverovatnu izjavu ikada izrečenu iz usta predsednika Srbije posle antologijskih „ne sme niko da vas bije“ i „vidimo se u nekom drugom filmu“?!
– Kada preduzimate nešto ne možete uvek da zadovoljite sve interese, ali nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima – izjavio je predsednik, kao i uvek pažljivo birajući reči.
Ono što je važno reći, to je da budnog čoveka ne mora niko da poziva da živi i oseća se slobodnim. Niti Sava Manojlović, niti Ćuta, Zelenović, niti bilo koji aktivista, političar ili javna ličnost. Mislim da i sami znate odgovor na prosto pitanje koje svako od nas mora sebi postaviti – da li sam ili nisam zadovoljan nakon deset godina vlasti Srpske napredne stranke?
Bilo je dobro druženje na ulici. Osetila se energija koja uliva nadu. Da li će se druženje nastaviti, da li će se pritisak na vlast povećavati odmah ili će se čekati izbori za koje svi govore da su laž, krađa i prevara? Od sledeće subote u 14 časova mnogo toga zavisi.
Dodaj komentar