Magazin Srbija

Gotovo 50% nezaposlenih žena u Srbiji ima više od 45 godina

zena-posao

Oko 420.000 žena u Srbiji starosti između 45. i 64. godine, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za 2020, spada ili u kategoriju nezaposlenih ili neaktivnih na tržištu rada. Statistika, takođe, beleži da se zaposlenost upravo posle 45. godine kod žena smanjuje, što kod muškog pola nije slučaj.

Najveća razlika među polovima u broju neaktivnih beleži se između 55. i 59. godine, pa je tako taj broj kod žena gotovo 100.000 dok je kod muškaraca tek oko 50.000.

Mima Perišić, iz Udruženja Žene na prekretnici kaže za sajt Poslovi Infostud da sva istraživanja pokazuju da su žene u ovim godinama daleko ranjivije od muškaraca.

– Njihova ranjivost na tržištu rada počinje mnogo pre, već od 45. godine. Od te godine žene se suočavaju sa nemogućnošću da ostvare jednaka prava na rad, ne samo u odnosu na svoje muške vršnjake, koji u tim godinama beleže najvišu stopu zaposlenosti, već i u odnosu na žene drugih starosnih kategorija. Njihova stopa zaposlenosti je najniža u poređenju sa svim starosnim grupama. Recimo, stopa zaposlenosti među ženama u od 30. do 44. godine je 70,6 odsto, da bi od 45. do 62. ta stopa pala na 50,7 odsto. Prema podacima NSZ, žene starije od 45, čine više od 46 odsto nezaposlenih žena na evidenciji – ističe Perišić, čije je Udruženje deo ‘Mreže za podršku ženama 45+’, koju čine i udruženja Putokaz iz Kragujevca, Laris iz Čačka i Miona iz Aleksandrovca.

– Radila sam u državnoj firmi, kao službenik, ostala sam bez posla pre 10 godina. Od tada radim sve što ima: piljarnica, štamparija, knjigovodstvo. Ne biram, ali nije lako. Kod knjigovođe radiš po ceo dan za 200 evra, neprijavljen. Sve što slušam na televiziji – daju penzionerima, zapošljavaju mlade…Nas žene ovih godina i statusa niko ni ne pominje – ovako svoju situaciju opisuje C.V., starosti 56 godina, jedna od učesnica fokus grupa koje je u nekoliko gradova širom Srbije organizovala Mreža za podršku ženama 45+.

Glavna tačka spoticanja predrasude poslodavaca

Ipak žene 45+ se suočavaju i sa brojnim drugim preprekama na putu do zaposlenja.

– Jedan od ključnih razloga jeste da poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici u dobi od 30. do 45. godine i između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, u gotovo dve trećine slučajeva odabrali bi osobu mlađu od 45. godina – dodaje Mima Perišić.

Iako se broj nezaposlenih i neaktivnih žena u ovoj starosnoj grupi godinama blago smanjuje, naša sagovornica ističe da je to najverovatnije posledica odlaska u penziju, odnosno bolesti, jer nema jasnih pokazatelja da se tokom pandemije zaista i smanjila nezaposlenost.

posao-zene

Bez konkretnih mera za zapošljavanje žena

Nije poznato da je politika zapošljavanja ili da su nadležne institucije predvidele i realizovale neke specifične mere i programe usmerene na zapošljavanje žena, pa i žena starijih o 45 godina. Naprotiv, Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021–2026.godine i prateći Akcioni planovi na nacionalnom i lokalnom nivou u najvećoj meri ne uključuju rodnu perspektivu.

Ekonomsko osnaživanje žena nije na agendi donosioca odluka. Postoje deklarativne izjave i sporadične inicijative, ali primeri iz prakse dokazuju da ne postoje ciljane mere i program podrške ženama, ni na nacionalnom, ni na lokalnom nivou.

Na primer, nikada nije urađena evaluacija aktivnih mera zapošljavanja iz rodne perspektive, te se tako i ne zna koja od aktivnih mera za zapošljavanje daje bolje rezultate u pogledu veće zaposlenosti žena. Na lokalu je većina radnih mesta usmerena prema muškarcima i mlađim ženama.

Ne pitaju šta znaš da radiš već koliko imaš godinaNajgora situacija je, prema njenim rečima, a pokazuju podaci NSZ-a, u regionu Zapadne Srbije i Šumadije, dok su gradovi sa najvećim brojem nezaposlenih žena iznad 45 godina Kruševac, Kragujevac, Kraljevo, Jagodina, Loznica, Novi Pazar, Leskovac…

Učesnice u pomenutim fokus grupama kao razlog za svoju neaktivnost najčešće navode porodične razloge, nemogućnost da nađu adekvatno plaćen posao, ali i na predrasude poslodavaca kada su u pitanju njihove godine. Tako Svetlana, 55 godina, svedoči da ju je poslodavac, nakon što je rekla koliko ima godina pitao: – Pa, da li ti znaš koliko imaš godina?

Ljiljana, koja je dve godine mlađa i ekonomista je po zanimanju kaže sledeće: – Niko te ne pita šta znaš da radiš ili koliko imaš iskustva, sve ih zanima samo koliko imaš godina starosti.

Tri četvrtine žena spremno da se prekvalifikuje

– Postoje predrasude poslodavaca o starijim radnicima i radnicama – neretko se mladost ističe kao kriterijum za dobijanje posla, što je svojevrsna starosna diskriminacija. Sa produženjem životnog i radnog veka, neprihvatljiv je stav da su žene od 45 godina starije radnice. Upravo zbog iskustva, zbog posvećenosti poslu, zbog osećanja pripadnosti timu, žene u toj dobi mogu mnogo doprineti uspehu preduzeća. I žene su, to mnoga istraživanja pokazuju, mnogo sklonije sticanju novih znanja kako na radnom mestu, kod poslodavca, tako i van njega – kaže Nataša Vučković, iz Fondacije centar za demokratiju, koji je svojevremeno takođe sprovodio istraživanje o položaju žena na tržištu rada u Srbiji.

Da su žene ove starosne dobi spremne da stiču nova znanja i veštine, odnosno da učestvuju u prekvalifikaciji i dodatnom školovanju potvrđuje i Mima Perišić. Ona kaže da je tu spremnost pokazalo tri četvrtine žena učesnica u njihovim fokus grupama, ali da najveći broj onih koje uspeju da se zaposle radi na određeno vreme, na nesigurnim radnim mestima, odnosno na privremenim i povremenim poslovima.

Određeni procenat ovih žena ima jaku želju da pokrene sopstveni posao, ali ih u tome sprečavaju ili nedostatak kapitala ili pomanjkanje informacija o programima podrške samozapošljavanju.

Na birou i do 5 godina

– Niske kvalifikacije, hronično oboljenje ili invaliditet, život u ruralnim krajevima, etnička pripradnost, status samohrane majke i siromaštvo su dodatni faktori ranjivosti zbog kojih generalno žene, uključujući i žena 45+, manje učestvuju na tržište rada. Dalje, zbog nemogućnosti da se zaposle, ove grupa žena spada u kategoriju onih koji se najduže zadržavaju na birou rada. Prema podacima Nacionalne službe, gotovo 30 odsto njih čeka na posao do pet godina – kaže Perišić i dodaje da tako žene gube i radne navike, samopouzdanje, kontakte, ali i zaboravljaju stečena znanja i veštine što ih naposletku dovodi u jedan začarani krug.

starija-zena

Zaposlena žena ima svoje ja

Nataša Vučković ističe i činjenicu da žene u tim godina, osim intenzivne brige o deci, počinju često da brinu i o roditeljima.

– Oblici brige o starijim članovima porodice su različiti, ali to značajno angažuje vreme, energiju, pa i finansijska sredstva. Često žene više ne mogu da odgovore na striktno radno vreme, a ne raspolažu sredstvima koja bi im omogućila da za brigu o roditeljima angažuju nekog drugog, a ustanova za brigu o deci i o starijima nema dovoljno. Zato se odlučuju da ostave posao – kaže ona uz napomenu da je neophodno unaprediti ustanove za brigu o deci i starijima.

Takođe, i dizajnirati javne politike tako da sa većom pažnjom i empatijom pruže šansu onima koji su najranjiiviji da izađu iz kruga siromaštva, nezaposlenosti ili isključenosti sa tržišta rada.

Kako reče Dragana iz Niša, takođe učesnica pomenutih fokus grupa:

– Zaposlenost znači ispunjenje i zadovoljstvo. Da žena bude sigurna u sebe, da ima svoje ja. Da ima samopoštovanje. Nezavisna je od tuđeg mišljenja, sposobna da menja sebe i utiče na svoje okruženje. I ima mogućnost da menja ono što joj ne odgovara.

Izvor: Infostud

Mladi u Srbiji ne pristaju na platu ispod državnog proseka

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

82 Shares
Share via
Copy link