Na blagajni supermarketa gospođa u godinama traži plastičnu kesu da stavi ono što je kupila. Blagajnica joj prebaci da plastična kesa nije ekološki u redu:
– Vaša generacija ne razume ekološki pokret. Sada mladi plaćaju za vašu generaciju koja je uništila sve izvore!
Predstavnica „naše“ generacije ljubazno reče blagajnici: – Žao mi je, u moje vreme nije bilo ekološkog pokreta.
– Da, – reče blagajnica – vaša generacija nije uopšte brinula o zaštiti okoline!
Ipak malo uzrujana, „naša“ generacija započne priču: – U moje vreme smo vraćali prazne flaše od mleka, mineralne, piva i vina u trgovinu koja ih je vraćala u fabrike koje su ih prale i u njih ponovo sipale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
U moje vreme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas, a bilo je i vrlo malo liftova.
Nismo , da bismo prešli kilometar-dva, uzimali automobil, već smo uzimali bicikl ili išli peške. A da nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu; prali smo pelene, a veš smo sušili na konopcu razvučenom između stabala ili kuća. Nismo znali da ima mašina za sušenje veša od 3.000 wati. Naš veš je sušila sunčana i energija vetra.
Krpili smo odeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo čuvanja ni skupljanja za preprodaju.
Imali smo po jedan radio i TV (eventualno) u kući, ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za picu, ne kao danas ekran veličine Švajcarske.
Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhinji smo sve radili ručno, ne sa današnjim pomagalima koja pojedu struje oho – ho.
Nismo imali električne samohodajuće mašine za šišanje trave. Stara, dobra kosa koju je trebalo ručno oštriti je bila sasvim dobra!
Radili smo fizički i nismo trebali da idemo u klubove za mršavljenje i da trčimo po traci koja troši struju…
Imali smo eventualno jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
Vodu smo pili sa česme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama bačenih na milione.
Pisali smo tintom iz flašice iz koje smo punili nalivpero, a ne s hemijskim olovkama koje se bacaju nakon upotrebe.
Naši su se muškarci brijali žiletima koji su trajali, a ne današnjim koji se bacaju nakon svake upotrebe. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
Ljudi su se vozili autobusom, vozom, a deca su išla u školu peške ili na biciklu, a ne kao danas kolima mama ili tata servisom.
Nosili smo iste torbe u školu kroz celo školovanje. Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za šta treba poseći šume i šume.
Prema tome, ne serite više o toj vašoj brizi za ekologiju!
Nepoznati autor
Dodaj komentar