Milioni ljudi napustili su Ukrajinu sklanjajući se od rata od početka ruske invazije 24. februara i rasuli su se širom Evrope. Beže i Rusi, koji ne žele da učestvuju u ratnim sukobima. Neki od njih stigli su i do Balkana, do zemalja čije stanovnike je pre tridesetak godina zadesila ista muka.
Pogotovo Srbiju, koja je doživela NATO bombardovanje 1999. i koja je postala utočište za stotine hiljada ljudi koji su proterani iz svojih domova devedesetih.
J. K. (39), njegova supruga N. K. (38), njihova beba i O. K. (64), majka J.K., morali su da napuste svoj dom u Odesi, najvećoj ukrajinskoj luci na Crnom moru za koju se pretpostavlja da će se uskoro naći u zoni ratnih dejstava. Svoj ugodan život u lučkom gradu, poznatom po lepoti, zamenili su nomadskim životom.
Seli su u „mercedes“ star desetak godina i zaputili se tamo gde su mislili da će im biti bolje i što je za njih najvažnije, sigurnije. Rešili su da odu u Crnu Goru, kod kumova koji su im ponudili smeštaj dok ne počne turistička sezona.
– Prošli su Moldaviju, Rumuniju, ušli preko Đerdapa u Srbiju. Proputovali su i celu našu zemlju a destinacija im je bila Crna Gora. Sve je bilo u redu dok nisu stigli do graničnog prelaza Špiljani, između Srbije i Crne Gore. Naišli su na revnosnog carinika, koji ih je pitao da li imaju nešto da prijave. Oni su odgovorili da imaju samo lične stvari. Onda je taj čovek u uniformi sa grbom Srbije, počeo da im pregleda prtljag i u jednoj torbici im pronašao zlatni nakit i tu počinje pakao te porodice – kaže za Nova.rs njihov domaćin iz Srbije koji ih je gostio dva dana.
Ispostavilo se da je ukrajinska izbeglička porodica u carinskom prekršaju jer nisu prijavili zlatni nakit koji je vlasništvo nekoliko generacija te porodice. Među nakitom su bili lanci, prstenje, grivne, ukupna težina 521 gram, vrednost procenjena na 1,7 miliona dinara.
Nakit je privremeno oduzet, kao i automobil, „mercedes“, koji je sredstvo izvršenja krivičnog dela. Usledio je skraćeni sudski postupak.
– Objasnili su da su im u Ukrajini rekli da mogu da nose pola kilograma zlatnog nakita bez problema. Takođe kažu i da ih niko na ulasku u Srbiju nije pitao da li imaju nešto. Ne znaju šta da rade. Pola stvari koje su poneli su bacili, jer ne mogu da ih ponesu, jer su ostali i bez automobila. A ni taj „mercedes“ i nije baš neki automobil, ako vredi 5-6.000 evra. Učinilo im se da je i sudiji koja je izrekla presudu bilo neprijatno. Ostalo im je 15 dana da se žale. Olga je odlučila da se vrati u Odesu, pa šta bude, ja sam je zamolio da to ne radi, da ostane kod nas – objašnjava domaćin iz Srbije, koji želi da ostane anoniman.
Po njegovim rečima, radi se o izuzetnim ljudima, koji su usvojili dete i gledaju ga kao svoje, a ne o nekim kriminalcima ili švercerima.
– Ispričali su mi neke užasne stvari koje su doživeli ili čuli, bili su uplašeni i pobegli su od rata. Pa mi valjda možemo najbolje da ih razumemo i nas su bombardovali, ali nije bilo tako – objašnjava sagovornik Nova.rs.
Ukrajinska porodica jeste u carinskom prekršaju, ali u pitanju su izbeglice, među njima i beba, čija je budućnost nesigurna i neizvesna, a osim doma u koji se možda nikada neće vratiti, sada ih je država Srbije „ogulila“ do gole kože.
Porodica iz Ukrajine, na kraju, je prešla granicu i otišla u Crnu Goru, gde će biti mirni makar nekoliko meseci. Ali, zlato je ostalo u Srbiji, do pravosnažne presude, koja će za njih, najverovatnije, biti nepovoljna.
– Primer ove porodice treba da bude upozorenje za sve koji dolaze u Srbiju. Tužno je to što im se dogodilo, ali to mora da bude upozorenje za sve koji budu eventualno dolazili u Srbiju, da prijave na ulasku sve dragocenosti i ne počine carinski prekršaj…Bilo bi lepo da Srbija donese neki zakon koji bi se odnosio na ljude koji beže od rata, ali to se nije dogodilo – kaže sagovornica portala Nova.rs, koja je pomagala u komunikaciji s Ukrajincima, i dodaje:
– Sve dragocenosti koje su imali, poneli su sa sobom. Znali su da će im stan biti opljačkan kada ga napuste i nisu hteli ništa da ostave lopovima – ističe.
Otcepi se, Vojvodino, umesto što objavljuješ nešto što npr. Švabe nikad ne bi: ovo se prijavi, masovno, pojedinačno, vlastima ili nekoj NGO i zahteva reakcija. Ne pljuj svoju državu javno ili odlazi, sramotna Vojvodino. Nisam patriota, ali ovako se ne poboljšava država. Neobrazovano.