Porodica Sokočanin uz pomoć dobrih ljudi uspela je da pobedi nepravdu, bankarski sistem i izvršitelje da bi nakon perioda drame i stresa ostali u kući za koju su prethodno dobili rešenje da se iz nje moraju iseliti u roku od osam dana.
Željko, Danijela i njihova ćerka Zorana danas su se „ponovo rodili“, a slavlje su upriličili presecanjem svečane vrpce uz prisustvo prijatelja i rodbine.
Vidno presrećan bračni par Sokočanin je za Luftiku govorio povodom proslave koja je danas u podne upriličena u njihovom domu.
– Mi nismo isterani, kuća koja nije ni oduzeta ponovo nam je vraćena. Mi smo ponovo rođeni, a Zorana je ostala pod svojim krovom. Ona nije izgubila svoj dom, to je njen prostor i ona živi u njemu. Srećni smo i presrećni. To je suština današnjeg dana. Nemamo brigu i strepnju da će nas neko isterati na ulicu – započinje razgovor za naš portal Zoranina majka Danijela.
Mnogi su se uključili da pomognu ovoj borskoj porodici i teško je nekoga posebno izdvojiti. Danijela nam kaže da je njihov problem ujedinio ljude sa različitih političkih i verskih polova, kao i iz različitih društvenih staleža.
– Spojili smo nespojive stvari. Svi su se ujedinili da naš problem reše – kaže Danijela i dodaje:
– Naš problem je kao neki most preko koga se prešlo i stiglo do cilja. Cilj je bio ostanak Zorane u kući. Most smo prešli zahvaljujući i poziciji i opoziciji, verskoj islamskoj zajednici i crkvi koje su dale prilog. Ljudi svih socijalnih struktura su pomogli. Bilo je uplata od 300 dinara do 200 hiljada dinara. Opština Bor nam je izašla u susret sa velikim prilogom preko Centra za socijalni rad. Organizovan je turnir u odbojci, prikupljena je velika cifra od skoro 200 hiljada. Željkov školski drug koji želi da ostane anoniman dao je poprilično veliku cifru. Bila je uplata iz Australije. Onda iz škole gde ja radim kao učiteljica, pa neke kolege iz drugih škola su organizovale prikupljanje priloga. Roditelji sadašnjih i bivših generacija su se javili, skupili novac i uplatili. Prve komšije, kao i one sa kojima smo bili samo na ’dobar dan’. Gospodin Đilas je uplatio, koji ne zna uopšte ko je porodica Sokočanin, ali i gradonačelnik Bora gospodin Milikić. Kako da izdvojimo nekog – odgovaraju pitanjem za naš portal.
Željko Sokočanin nam objašnjava da se sudski proces sa bankom nastavlja i da je novo ročište zakazano za drugu polovinu septembra.
– Pred sudom i dalje dokazujemo koliko mi dugujemo ili koliko banka nama duguje i novo ročište je zakazano za 19. septembar gde će ekonomski veštaci imati prilike da prođu kroz sve papire i da se konačno vidi kome šta ko duguje i da li je sve ovo zapravo i smelo da se dogodi – navodi Željko za Luftiku.
Novac je isplaćen čoveku koji je kuću prethodnu kupio na licitaciji. Reč je o cifri od 2 miliona i 108 hiljada dinara, a ostalo je još da se isplati cifra za porez što će biti oko 150 hiljada dinara. Novčana sredstva su prikupljena i čeka se katastar i odobrenje javnog beležnika.
Danas je slavlje u domu porodice Sokočanin, a pre samo nekoliko dana bila je potpuno obrnuta situacija.
– Dobili smo nalog da se iselimo u roku od 8 dana. Dobili smo zaključak o prodaji i čekali smo da izvršitelj dođe i sprovede iseljenje u delo. Međutim, kako smo u roku od tih 8 dana isplatili kupca po aukciji, sa njim smo napravili dogovor da on samo uzme ključeve i da nam iste vrati. Međutim, pošto imamo kupoprodajni ugovor, izvršitelj se nije pojavio. On i ne može da se pojavi jer mi smo dobili od javnog beležnika podatak da postoji jedna žalba koju smo još pre godinu i po dana napisali moja sestra i ja, koji smo po pola nosioci prava na ovu kuću, te da to nije rešeno na drugostepenoj komisiji u katastru. Tako da ništa ne može da se upiše i po tom osnovu kuća nije niti u jednom trenutku smela da bude ponuđena na licitaciji. To smo tek juče saznali od našeg advokata – otkriva Željko za naš portal.
Kao i u mnogo ranijih primera širom Srbije, glavni problem ostaje sa ozoglašenim izvršiteljima.
– Vrlo jedna interesantna situacija, a za nas i veoma vedra zato što nam je pao kamen sa srca. Mi smo platili kuću, čovek koji ju je kupio rekao je da nema nikakvih problema, ali sada je problem sa institucijom javnog izvršitelja. Videćemo šta nose novi dani, ali mi nismo isterani – kaže nam familijarno u glas porodica Sokočanin.
Mnogi visoko lete, maštaju i sanjare o često nebitnim stvarima, a porodica Sokočanin podsetila nas je koliko je čoveku malo potrebno za istinsku sreću. Pravda je ponekad ipak dostižna, a društvena sloga i jedinstvo naroda u cilju pomoći običnim ljudima pred udarom nepravde esencija je našeg opstanka.
To je i lekcija koju svi zajedno možemo da naučimo na primeru ove porodice. Dogovor kuću gradi, a ujedinjenje i jedinstvo kuću čuva od varvara, razbojnika i izvršitelja.
Dodaj komentar