Porodica Filipović za Novu godinu umesto čestitki i poklona dobila je saučešće zbog tragičnog gubitka. Milosav je vredno i naporno radio u pokušaju da svoje troje dece othrani i izvede na pravi put, sve dok tog 31. decembra nije poginuo prevrnuvši se sa traktora.
Jedina porodica u mestu Presetnik, na Gvozdaničkim planinama, ostala je bez svog heroja koji je gorštački i skromno prehranjivao svoju najmilije. Nekoliko dana nakon tragedije, zbog nemogućnosti da prežive sami u divljini, odlaze u varoš Rogačica kod Bajine Bašte u opštinski stan koji im je ustupljen, piše blic.rs.
Mali stan od 45 kvadrata bio je neuslovan za život porodice, pa se vrlo brzo morao adaptirati. Opština je želela da kupi nameštaj za porodicu, ali se isprečila duga procedura javnih nabavki. Građani su se zatim odazvali za pomoć, te je u roku od sedam dana ova porodica dobila sve neophodne stvari kako bi se uselili i započeli neki novi život.
Dobili su sve, ali izgubili su najvažnije
Milosav Filipović, kažu ljudi koji su ga poznavali, bio je pošten, skorman i ponosan čovek. Već je odbijao pomoć koju su Osnovna škola „Stevan Joksimović“ i Blic u više navrata hteli da organizuju za decu, jer nije hteo milostinju za svoje potomke.
Borio se i učio ih radu, poštenju i obrazu. Znao je da imaju malo i mnogima nedovoljno, ali je tim gestom želeo deci da usadi osećaj dostojanstva.
– Onog dana kada je poginuo pri povratku kući sreo je decu iz drugog sela. Kupio im je po čokoladu i dao im nešto novca. Takav je naš tata bio. Svi su ga voleli. U našem selu više niko ne živi, a opet mu je na sahrani bilo 250 ljudi – jedva izgovori Ana Filipović za ovaj list.
Direktor škole puno pomogao
Rade Jezdić, direktor Osnovne škole „Stevan Joksimović“ koju pohađaju Filipovići, nakon smrti njihovog oca Milosava, priskočio je u pomoć. On je inicirao pomoć opštine, a između ostalog je poklonio deci televizor kako bi mogli da prate online nastavu, a u dogovoru sa vlasnikom lokalne kafane obezbedio je svakoga dana besplatan doručak za porodicu Filipović.
– Ana, Milena i Andrija su mali dobri ljudi, poslušni, savesni, vredni, radni. Škola im je i ranije pomagala u najosnovnijem, ali je njihov otac odbijao da mu pomognemo da sredi kuću. Govorio je neću da mi drugi hrane decu – objasnio je direktor škole Rade Jezdić, za Blic, kakav je bio Milosav.
Iako je škola sada bliže, mali Andrija za rođendan poželeo povratak na imanje
Deca pričaju da ih je otac na leđima nosio kada sneg napada kako bi stigli na vreme u školu. Sada su u Rogačici udaljeni svega 350 metara od svoje škole, ne bude se više pre zore, a i povratak iz učionica brži je za nekoliko sati.
– Do škole nas, dok se ne priviknemo na saobraćaj, vodi neko od nastavnika, pedagog ili psiholog. Posle nastave u stan nas vraćaju direktor Rade i nastavnici – kaže Andrija dok se nada da će mu se ispuniti rođendanska želja da se vrati na imanje i da sa majkom i sestrama obere malinjak i njivu.
Dodaj komentar