Krvavi rat u Siriji, a pre toga Arapsko proleće, Avganistan i pakao rata u Iraku naterali su mnoge civile u izbeglištvo. Čitave familije napustile su svoje domove i uputile se daleko od svojih razrušenih zemalja.
Migrantska kriza koja je nastala uzdrmala je Evropu, a postoje mnoge sumnje da se iza tolikog broja izbeglica, odnosno njihovog pravca kretanja krije agendai zaverenička namera. Naseljavanje evropskog kontinenta muslimanskim življem strah je nacionalista, a sve veća zebnja vlada i među srpskim stanovništvom.
Srbi, narod koji je toliko puta imao vrlo slične nesreće i koji je pokazao empatiju prema žrtvama rata i izbeglicama i ovoga puta, polako menja stav o ovom globalnom problemu. Dok veće političke i humanitarne organizacije uglavnom rade u dosluhu sa zvaničnicima EU i sarađuju po ovom pitanju, postoji bojazan da bi migranti mogli da ostanu zaglavljeni u Srbiji zbog zatvorenih granica i nemogućnosti da nesmetano idu ka zemljama Zapada.
Drugi politički subjekti gotovo na dnevnom nivou upozoravaju da je migrantska kriza zapravo projekat i da je našem lokalnom življu ugrožena bezbednost.
Dok se oni ne dogovore ko i za čiji račun taj projekat izvršava preko života miliona ljudi, postoje oni mili i iskreni momenti ljudskosti koji raznežuju i najveće ksenofobe.
Snimak nastao u jednom od nekoliko migrantskih kampova u Srbiji, na kojem se policajac grudva sa dečicom koja sa roditeljima obitavaju u prihvatnim centrima, pokazao je da nije teško biti čovek. Dobrota i saosećanje danas su užasno retke kategorije, ali postoje i dalje ljudi čija ljudskost se ne može tako lako sakriti.
Video pokazuje još jednu vrlo bitnu stvar. Ispod značke srce se krije. Nisu svi policajci nedonoščad koja se uhlebila ispod uniforme, kojoj je lakše da bije i maltretira sunarodnike nego da uči škole i opstaje u životu mimo naređenja.
Neki od njih, možda i dalje rade svoj posao, sprovode slovo zakona, čuvaju red i mir pružajući osećaj sigurnosti građanstvu.
Svaki osmeh ovih klinaca i njihova radost ide na dušu ovog policajca. Ko bi ga znao da li su ti klinci i dalje u Srbiji ili su sa roditeljima nastavili put ka Zapadu. Ono što može njega da raduje, to je da će tim mališanima ostati uspomena za čitav život, na jednog čiku u uniformi koji se na trenutak pretvorio u njihovog vršnjaka.
Uspomena na jednog osmehnutog pandura koji je uneo radost detinjstva u njihovo stravično i prevremeno odrastanje.
Dodaj komentar