Tragedija jedne države može se uvideti kroz odlazak njene mladosti u inostranstvo u potrazi za nekim boljim, bezbrižnijim životom. Na tom putu oni ostavljaju svoje voljene, rođake i prijatelje, a ti bliski kontakti vremenom postaju senke prošlosti koje izjedaju ljudsku dušu praveći od čoveka usamljenog kauboja izgubljenog u tuđini.
Na kraju ne pripadate nigde, a samoća postane vaš najpouzdaniji životni partner. Priča o Branislavu Tešanoviću lekcija je svima nama. Na njegovom primeru možemo uvideti posledice otuđenja i gubljenja porodičnih veza, ali i onu lepšu stranu, vrednosti saosećanja i ljudskosti.
Tri godine, osam meseci i osam dana, Branislav Tešanović je ležao mrtav u svom stanu u Stokholmu. Pronašla ga je policija tek nakon dojave komšija koje su počele da sumnjaju da se nešto loše desilo.
Sumnju je izazvala nagomilana nepreuzeta pošta i to što ga dugo nisu videli u zgradi.
Tešanović je, kako je navedeno, u stanu u kojem je nađeno njegovo telo godine živeo skoro 40 godina, a kada je policija ušla unutra zatekla je telo 78-godišnjeg muškarca, dok je u sobi bila upaljena sijalica i svirao radio.
Policija je tada saopštila da se radi o Jugoslovenu, čiju rodbinu nedeljama nisu uspeli da pronađu. Nakon svih administrativnih formalnosti, kada je sahrana u januaru 2020. održana u Stokholmu, socijalna služba nije uspela da pronađe nijednog rođaka.
Sahrani su prisustvovali su novinari i drugi ljudi koji su čuli za Branislava, ali ne i rodbina.
Branislavova smrt izazvala je veliku pažnju u medijima, a u jednom novinskom članku opisan je kao “najusamljeniji čovek u Švedskoj”.
Njegov zemljak Dragan Laban bio je dirnut sudbinom i odlučio je da organizuje novu sahranu. Ovog puta sa pravim nadgrobnim spomenikom i rođacima.
– Nisam znao ko je on bio, ali sam morao da uradim nešto. Mora da je nešto najgore što postoji umreti sam bez voljenih. Nervirao sam zbog toga, ne bi trebalo tako da se dešava – rekao je Dragan.
Dragan je uspeo da nađe Branojku Stevanović, koja je izgubila kontakt sa bratom kada se 60-ih preselio u Švedsku.
Od nje je dobio dozvolu da Tešanoviću organizuje novu, pravoslavnu sahranu, kojoj su prisustvovali i njegovi rođaci. Njegov grob je, umesto anonimnog znaka koji mu tada dodeljen, dobio nadgrobni spomenik.
– Dragi naš deda, pre nego što izgovorim reči upućene tebi, želim da se zahvalim našoj pravoslavnoj zajednici u Stokholmu, pre svega Draganu Labanu koji je osetio potrebu da se život našeg dede završi pomenom i spomenom – rekla je Emilija Dimitrijević, Slobodanova unuka.
Izvor: Blic
Dodaj komentar