U afričkom plemenu Himba žive najlepše žene na svetu, nikad se ne kupaju, a koža im je savršena

Nije lako razumeti živote izolovanih plemena širom sveta. U njihovu svakodnevicu teško je zaviriti, jer pažljivo kriju svoje običaje, kako ih svet ne bi osudio ili pokušao da promeni ono što je negovano vekovima.

Kroz istoriju, najveći problem najfotografisanijeg plemena Himba iz Namibije bila je suša, koja je uticala na njihov svakodnevni život. Voda je bila izuzetno vredna, pa su ustanovili zakon koji kaže da samo muškarci mogu da koriste vodu u higijenske svrhe, piše Punkufer.hr.

To neobično pleme godinama privlači fotografe i ponosno pokazuje svetu svoje posebne ritualne.

Naselili su se u nemilosrdnom regionu Kunene na severozapadu Namibije i tamo razvili prava stočarska carstva. Uzgajaju ovce i koze, a svoje meso i mleko smatraju najboljim na svetu. Broj stoke određuje njihovo bogatstvo, a samo je povremeno prodaju za gotovinu. Žive i od useva, kao što su kukuruz i proso. Svoje proizvode trampe za brašno, začinsko bilje i med.

Zanimljivo je da sav zarađeni novac dele sa ostatkom plemena. Čak i penzije njihovih starijih su udruženi novac koji se prikuplja za budućnost mlađih generacija.

Žene Himba brinu o svojoj lepoti na veoma neobičan način. One sakupljaju sastojke za svoje rituale direktno iz prirode. Najpoznatija dnevna krema tih zanimljivih žena je otijze, crvena pasta nastala mešanjem životinjske masti i oker pigmenta.

Neobičan zakon ženama zabranjuje kupanje

Žene Himba premazuju kožu i kosu tom mešavinom kako bi se zaštitile od surove pustinjske klime i naglasile svoju lepotu. Krema ih štiti i od insekata, a u pastu ponekad dodaju mirisnu smolu kako bi „šarmantnim mirisom prirode“ privukle muškarce. Pre svega, ta kozmetička praksa simbolizuje bogatu crvenu boju zemlje i krvi – glavnu suštinu života ove zajednice, koja je i ideal lepote u njihovom društvu.

Iako žive u harmoniji (jedni sa drugima, ali i sa prirodom), postoje duboke razlike između muškaraca i žena. Danas je jedan od najistaknutijih problema Himba žena to što nemaju pristup vodi da se osveže, istuširaju, operu kosu ili odeću. U cilju održavanja higijene, svakodnevno se „kupaju u dimu“. Tinjajući ugalj stavljaju u malu činiju sa začinskim biljem i čekaju da gusti dim pobegne kroz zidove posude. Kad se dim podigne, žene se naginju iznad posude i čekaju da se kapljice znoja krenu slivati niz njihovo telo. Često se zamotaju u debelo ćebe i čekaju da se dobro oznoje. Misionari koji su se družili s ovim posebnim damama govore kako njihova koža zaista dobro miriše.

Žene rade, muškarci većaju

Žene i devojke obično obavljaju fizički zahtevniji posao od muškaraca i dečaka. Na primer, malterišu kuće, nose vodu za potrebe celog sela, skupljaju ogrev, čuvaju vinovu lozu, kuvaju, prave nakit, muzu krave i ovce, brinu o deci… Muškarci su isključivo zaduženi za uzgoj i čuvanje stoke, klanje i učešće u savetima sa seoskim poglavarima.

Himba su animisti i njihovo vrhovno biće se zove Mukuru. Oni sa njim komuniciraju kroz dim svetog ognja koji se diže do neba i tako im omogućava da se obraćaju svojim precima. Oni im govore šta su dobro uradili, a šta treba da rade bolje i tako im daju smernice za ispravan život. U svakom selu tinja sveta vatra, a po dimu mogu da saznaju između kojih se pripadnika plemena rodila ljubav.

Prosečan Himba muškarac ima dve žene. Devojke, obično stare 10 godina, udaju se za muškarce koje su izabrali njihovi očevi. Iako je ta praksa zabranjena u Namibiji, i dalje je rasprostranjena među plemenom Himba. Nakon braka – dečak postaje punopravni član njihove zajednice, a devojčice moraju da rode dete da bi bile prihvaćene kao punopravni članovi društva.

Uprkos činjenici da većina Himboa živi posebnim životnim stilom, oni su i dalje jedno od društveno najdinamičnijih plemena na svetu. Koegzistiraju i komuniciraju sa razvijenijim kulturama i rado prihvataju nove trendove. Često putuju u kupovinu u lokalne supermarkete i apoteke, pa se da zaključiti da je upravo to pleme uspelo da pronađe granicu između negovanja sopstvene kulture i običaja i prilagođavanja savremenom svetu.

Izvor: Punkufer.hr