Indonezija je ostrvska zemlja koja ima goleme teritorijalne vode s velikim podvodnim prirodnim resursima. A upravo od njih živi jedno od najneobičnijih plemena na svetu.
Pleme Bajau, koje se naziva i morskim nomadima ili okeanskim lutalicama, nikad se ne nastanjuju na jednom mestu, već lutaju morima i plove. Na kopno dolaze tek povremeno, prodati ulovljenu ribu kako bi kupili sirovine i namirnice koje ne mogu sami sebi obezbediti.
Pleme Bajau potiče iz regije Sulu na jugu Filipina, no kreću se i vodama Malezije, Bruneja i Indonezije. No, niti jedna od ovih država ne priznaje ih kao svoje građane, tako da su pripadnici Bajau plemena ljudi bez državljanstva i nacionalnosti. Koriste se različitim jezicima, zavisno od toga u kojem delu morskog područja najduže žive.
U prošlosti su se pokušavali povremeno duže zadržati na nekoj kopnenoj teritoriji, ali su uvek bili oterani od lokalnog stanovništva. Tako da nastavljaju ploviti i živeti nomadskim životom.
Pripadnici Bajao plemena nemaju kuće ni čvrste domove: žive na svojim brodovima. Na njima se sele s jednog mesta na drugo i na brodovima se odvija njihov čitav život i sve aktivnosti. Ne čudi stoga da su poznati kao vrsni moreplovci, vešti u borbi s talasima i vremenskim neprilikama. Sve što poseduju nalazi se na brodu koji je i izvor njihova preživljavanja. Uglavnom love ribu i od nje zarađuju za život.
Pripadnici ovog plemena plivaju i rone baš svaki dan od malih nogu, pod vodom provode i po pet sati dnevno, zbog čega su i dobili nadimak “vodeni ljudi”. Svet fascinira njihova sposobnost ronjenja: mogu jako dugo zadržati dah pod vodom. Utrenirani ronioci na dah pod vodom provode u proseku tri, četiri minute, a prosečni Bajau pod vodom može ostati i po pet minuta. Neki napisi spominju i neverovatnih 13 minuta ronjenja.
Od zanimljivosti o ovom neobičnom plemenu svakako se izdvaja i činjenica da ne znaju čitati ni pisati. Većinski su muslimani. O veri uče s kolena na koleno, usmenom predajom, iako ni danas nisu napustili neka starija verovanja i običaje svojih predaka.
Podeljeni su u grupe, od kojih svaka ima svog vođu, ili starešinu, i koji povremeno izvodi šamanske rituale za sigurnost plemena. Svoje pokojnike, međutim, sahranjuju na kopnu, sledeći islamsku tradiciju i običaje.
Morski nomadski život rezultirao je time da pleme Bajau ne mari za datume niti posebno beleži protok vremena. Rezultat je to da većina ne zna koliko ima godina i koliko su stari, a obeležavanje rođendana ne postoji.
Na moru se rađaju i umiru, ali to ne znači da ne cene umetnost. Izvode tradicionalne Bajau plesove prilikom obreda venčanja, sviraju muzičke instrumente, a jedra njihovih brodica obično su lepo i raskošno oslikana.
Izvor: Putni kofer
Priča Srbina koji je pobegao iz plemena kada su hteli da ga ožene ostavlja bez daha (VIDEO)
Dodaj komentar