Evo jednog vrlo ličnog teksta. Jer stvari su u ovoj državi postale vrlo lične…
Obraćam se botovima i svim potkupljenim šlihtarama, poltronima i podguznim muvama. Ne zanima me da li vam radi savest ili se sladite prividom moći koju trenutno imate. Pišem svakom od vas pojedinačno, kao komšinica, sestra, prijateljica…
Juče sam saznala da sam trudna.
Korona je.
Brnabić je upravo rekla da ona i Vučić nisu nikada okrivljivali narod. Zatim je rekla kako je Covid informacioni sistem najtransparentniji sistem podataka koji smo ikada imali. Prebacujem kanal.
Na društvenim mrežama mi izleću slike divljačkog maltretiranja – neki ljudi koji su obukli srpsku policijsku uniformu biju omladinu pendrecima.
Na RTS-u Vulin, vrlo arogantno, predstavlja neke Lazare, što-god hajtek oklopno. Ulažemo u vojsku. Bezbednost nam je sigurna, poručuje ministar.
Zove me čovek iz doma zdravlja sa molbom da objavim poziv za humanitarnu akciju. Kaže, podelili smo rukavice i maske, pregovaramo za kiseonik. Treba im još mnogo. Umoran je.
Država je crkvi pre nedelju dana dala milijardu dinara, nakon nekoliko dana još skoro dva miliona evra.
Napišem tekst.
Žena koju sam kontaktirala pre dve nedelje, konačno je odgovarila. Hoće da objavim priču da je dobila odbijenicu za dečiji dodatak, jer je, kako su vlasti presudile, rodila previše dece.
Napišem tekst.
Na fejsu mi iskače novosadski di-džej. Kaže da sluša samrtni ropac rođenog oca. Dvadeset puta je ponovio da se država jebeno raspada i da smo potpuno bespomoćni!
Isplačem se.
Sinoć odem na tavan da pogledam u kakvom stanju je krevetac mog prvog deteta. Ne mogu da nađem šrafove.
Jutros ustajem i izleće mi ova slika.
I pitam vas, šta sad?
Šta ako ja ne pristajem na ovoliku količinu s*anja?
Da se odselim? Je li to rešenje?
Muž to ne želi. On je onaj ćutljivi i strpljivi patriota, koji se ne petlja mnogo u politiku.
Umalo se pre koju godinu, kad ste ono huškali na nekakav rat, nismo rastali. Među nama, krajnje prosečnim mladim bračnim parom, povela se priča o tome šta bismo prvo učinili da krene haos. Pogađate – kakav bi on bio čovek da spakuje kofere i pobegne!? Moj stav je bio – važnije ti je ratovanje za nečiji insteres od toga da dete i mene ostaviš same!? Žučno i teško je bilo.
Ok, i šta sad?
Nije problem Vučić i SNS. Problem je ovo društvo koje to trpi i svaki pojedinačni bot i podguzna muva ovog sistema.
Znate, ili smo toliko glupi i nesposobni, ili smo do te mere siromašni, potkupljivi i snishodljivi pa trpimo sve ovo. Da, i vi botovi, sa nama ovo trpite. Znam da trpite.
Samota me je. Jako me je sramota predaka, istorije i svih onih pametnih, neverovatnih, talentovanih ljudi koji su se zabili u svoje kuće, isključili televizore i čitaju nešto, pišu, planinare, kuvaju…
Jesmo li kao narod zaslužili ovo?
Kao da nije dosta cela krvava istorija, ratovi, večito dežuranje na klupi zločinaca i divljaka?
Lečimo decu SMS-om, eeeej!
Obeležili smo se međusobno i napravili jezive podele. Ili si botovski sendvičar, obavezno niske inteligencije i morala, ili srbomrzac koji iz zlobe kritikuje sve što kralj otac bog nacije uradi i kaže.
– Šta su prethodni uradili? Ovaj je bar napravio puteve! Cenjen je u svetu i Evropi!
To je vaš argument.
Ne mogu.
Šta raditi ako ne želiš da odeš iz ove države i društva, koje je…pa ovakvo, a ako istovremeno ne pristaješ na sve to ovakvo?
Smeniće se vlast, sa vama ili bez vas, ali koliko godina i napora će trebati da se smeni sistem vrednosti koji je vaša vlast decenijama gradila?
Rodiću dete u Srbiji u kojoj se narod laže i svesno žrtvuje zarad izbora. Lažnih i pokradenih. Dajete glas za paket hemije. Za hiljadarku izveštavate kako je glasala cela familija i komšiluk. Za dve crvene zaokružujete umesto njih.
Za mizernu platu folirate se da radite taj posao, a ustvari botujete na društvenim mrežama?
Nosite transparente podrške Jutki?
I ko vam šta sme?
Pa šta? To je odgovor na sva pitanja.
Školstvo je devastirano. Jeste li nekad slušali našeg ministra obrazovanja? Jeste li posmatrali Vulina, Đurića? Imate li tranfer blama?
Sistem vrednosti okrenut je naopako. Ali bukvalno. Dosadna sam samoj sebi, ali u ovom društvu je zaista na ceni da budeš mangup i nasilan jer ti takvom sledi služba u parapolicijskim i paravojnim odredima ili ćeš uživati u svim privilegijama onih koji obezbeđuju i vozikaju visoke državne činovnike i njihove porodice.
Nemoj da učiš, kupićemo diplomu ako baš zatrepa. To poručujete?
Snađi se, laktaj se, gazi preko svega!
Poštenje, moral, vaspitanje, prosvećenost? AHAHAHAHAHAHAHAH
I sad ja treba da rodim još jedno srpče koje ćete da školujete (zaglupljujete) za Juru, Lir… Pelene, pognuta glava i partijska knjižica? Da ga zajebava neki Mali ili Neša iz Beograda? Da se dokazuje društvu u kom su zvezde Kija i Luna?
I treba da ga vasitavam da ćuti, da ga ne bi bili i zatvarali?
Kako smo stigli ovde? Ko je kriv?
Pusta retorika.
Svi mi zajedno smo krivi, ali pre svega svako od nas pojedinačno. Naročito oni koji su pristali da im se zarad neke kinte govori šta i kako treba da rade i misle.
Moramo shvatiti da sve počinje od nas. Sloboda se zaslužuje i čuva kao retka dragocenost. Sistem se gradi. Iznova i iznova ako treba.
Ali prvo, krenimo od sebe.
Nemojmo napuštati zemlju i, zaboga, nemojmo ćutati!
Molim vas ne prodavajte svoje stavove i mišljenje za platu!
Svaki pametan čovek u ovoj zemlji ima obavezu da priča. Sada više nego ikada!
Dajte da vratimo čast i dotojanstvo u sistem vrednosti!
Jeste li zaboravili šta je to, vi potkupljeni novinari, urednici, sudije, policijo i vojsko?
Sigurna sam da botove ubija sramota. Zato će svako pametan i slobodan da vas kritikuje bez zadrške. Dok vas ne pojede sramota.
Znate, čast i dostojanstvo se ne plaćaju, oni se zaslužuju. Poštenjem, moralom, istrajnošću, patriotizmom i ljubavlju.
I znate, nije to za vašu decu, iako vam se možda učinilo da bi moglo biti. To je sve za njihovu decu, koja uskoro neće biti deo ovog društva, osim ako ne naslede funkciju.
Naša deca treba da rastu i ostanu ovde. Urazumite se!
Dodaj komentar